Оно што је некада била продаја на тротоарима и хаубама аутомобила, данас је трговина на интернету. Сива економија се преко ноћи преселила са улица на друштвене мреже и огласе на интернету, где се нуде разни производи сумњивог квалитета и непознатог порекла. Инспектори су морали у ходу да се прилагођавају. Обилазак уличних тезги и ухођење нелегалних трговаца, заменили су компјутерским вештинама.
Са дуплирањем броја трансакција путем интернета, убрзано расте и нелегална трговина, каже Амалија Павић, заменица извршног директора Америчке привредне коморе, која је обезбеђивањем софтвера помогла тржишној инспекцији да се оспособи за контролу нелегалне трговине на интернету.
Примера ради, 2019. године било је седам милиона трансакција, а промет робе износио је 17 милиона динара. Док је у првих шест месеци 2021. број трансакција повећан на 18 милиона, а промет робе на 38 милиона динара.
Колики је удео нелегалне трговине на интернету у сивој економији?
Тешко је рећи, јер различита истраживања дају различите податке. Оно што можемо да видимо јесте да се комплетна улична и пијачна трговина преселила на интернет. Тргује се или путем огласа или преко друштвених мрежа. Велики изазов за све државне органе на свету па и наше, управо је прелазак трговине на интернет и улазак у траг нелегалним токовима робе. Уочили смо да инспекцијске службе у нашој и другим земљама, немају ту врсту капацитета, ни ту врсту софтвера и хардвера који могу да прате интернет трговину почев од оглашавања, складиштења и дистрибуције производа.
Када је 2019. почео да се примењује координисани инспекцијски надзор над нелегалном интернет трговином наши инспектори су имали капацитет да испрате 300 огласних порука за годину дана. Уз употребу напредних софтвера, обуку и специјализацију инспектора за више од 100 пута је повећан њихов капацитет. Они сада годишње контролишу 32.200 огласних порука.
Који је мотив Америчке привредне коморе да се укључи у ову причу?
Једна од првих ствари коју смо од настанка коморе пратили је заштита права интелектуалне својине. У интересу наших чланица је да се штите ова права. То је био почетак нашег додира са надзорним органима као што су тржишна инспекција, царина, пореска полиција или МУП за вискотехнолошки криминал. Када је 2013. и 2014. експлодирала сива економија проширили смо поље нашег деловања на комплетан надзор над сивом економијом. Нашим компанијама чији производи су продавани на нелегалном тржишту или су кријумчарени, било је у интересу да учествују у креирању закона о инспекцијском надзору као и бољој координацији инспекцијске контроле између различитих надзорних служби. Тако смо дошли и до нелегалне трговине на интернету јер смо још 2018. увидели да се на интернет сели нелегална трговина и да је то канал који није довољно надгледан. Наше компаније желеле су да помогну држави да се ојачају капацитети инспекција.
Које врсте нелегалне трговине су најраспрострањеније на интернету?
Трговина спортском гардеробом, и генерално обућом и одећом. Наравно, има и различитих фалсификата од кућне хемије до козметике. Прилично је распрострањена трговина лековима и медицинским средствима путем интернета, што иначе представља кривично дело. Продаје се доста и дуванских производа и алкохолних пића. За сваку државу то је важно јер је реч о акцизним производима, чијом трговином се директно оштећује буџет.
Преузмите андроид апликацију.
