Извештај Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији од 1992. до 1995. може и треба да буде пут ка помирењу, јер истина је потребна свима у БиХ и региону ради процеса помирења и суживота, изјавио је члан комисије Аденреле Шинаба.
Шинаба, иначе, угледни међународни полицијски експерт из Нигерије истакао је да је током рада у Комисији, у којој је аутор целог једног поглавља из угла криминалистичке истраге, уочио пропусте у раду истражног тима Међународног кривичног суда за бившу Југославију.
„Тај истражни тим није истраживао околности страдања, што сматрам значајним сегментом истраге. Тај тим је, такође, пропустио да утврди статус припадника колоне, односно да ли се радило о војној колони или колони цивила, а кроз наше истраживање недвосмислено је утврђено да се радило о војној колони припадника 28. дивизије (такозване) Армије БиХ“, рекао је Шинаба за бањалучки „Глас Српске“.
Он истиче да је, упркос огромном броју доказа, истражни тим МКС једноставно прихватио и презентовао листу несталих лица Међународне комисије за нестала лица као листу жртава ратног злочина.
„Реконструкција догађаја у вези са кретањем поменуте колоне, односно пробој из окружења, представља један од значајних делова нашег извештаја. На основу процене губитака базиране на изјавама сведока преживелих у пробоју и извештајима Армије БиХ, са великом вероватноћом можемо рећи да је током целе руте кретања колоне страдало у борбама, међусобним обрачунима и самоубиствима између 4.000 и 5.000 људи“, навео је Шинаба.
У Сребреници страшни злочини, али то није геноцид.
Према његовим речима, управо на основу тог броја, као и анализирајући укупан број страдалих, Комисија је била у могућности да врши процену броја заробљених у пробоју.
„На основу анализираних података процењујемо да је минималан број заробљених између 1.500 и 2.000, а максималан између 2.500 и 3.000 људи. Како бисмо утврдили број особа које су убијене у масовним стрељањима, полазимо од претпоставке да је укупан број заробљених учесника у пробоју максималан број стрељаних лица“, појашњава Шинаба.
При томе се, додао је, мора узети у обзир чињеница да одређени број заробљеника није стрељан, већ је касније размењен.
Када се говори о проценама броја заробљених припадника 28. дивизије тзв. Армије БиХ, он истиче да су коришћене изјаве учесника у овој војној колони које су документовале бошњачке службе војне и државне безбедности.
„Поред тих изјава које је анализирала комисија, постоје и други релевантни докази који извештај Комисије чине веродостојним. Ту мислим на аеро-снимке америчке обавештајне платформе „2“, као и процене броја превозних средстава (аутобуса и камиона) који су коришћени за превоз ратних заробљеника из Братунца према месту Батковићи у општини Бијељина. То су чињенице пред којима се не сме окретати глава и затварати очи“, рекао је Шинаба.
Преузмите андроид апликацију.
