Последње две недеље септембра обележила је слаба тражња за пшеницом на Продуктној берзи у Новом Саду. У извештају се наводи да је почетком недеље била приметна нешто већа понуда пшенице у Банату, док су купци крајем седмице тражили углавном жито са вишим параметрима квалитета.
Цена је била 20 динара за килограм пшенице без ПДВ-а што је непромењени износ у односу на протекли период. Ово је готово упола нижа цена него прошле године због чега су ратари дуго оклевали с продајом очекујући бољу понуду, што се није догодило.
Украјинска пшеница оборила је цену на европском тржишту што задаје проблеме пољопривредницима у свим државама које су традиционалне извознице.
Из удружења „Жита Србије” саопштено је да је у домаћим складиштима смештено око 4,5 милиона тона пшенице, што овогодишњег рода, што изузетно великих залиха из 2022. Са готово 700.000 хектара ове године пожњевено је 3,43 милиона тона пшенице, док су домаће годишње потребе 1,7 милиона тона жита.
Ове количине могле би да донесу проблеме у вези са складиштењем, будући да је жетва кукуруза у току, а соје се приводи крају док истовремено имамо крцата складишта и силосе.
„Ако произвођачи буду решили да и кукуруз чувају мораће да крене у извоз пшеница или нешто друго, јер немамо робу где да сместимо. Ми смо 1. јула имали на располагању 2,5 милиона тона пшенице за извоз. Због незадовољавајућих цена понуда је мала и продаја иде јако споро „изјавила је Сунчица Савовић, директорка „Жита Србије”.
Напоменула је да је тренутно тешко предвидети шта ће се дешавати на тржишту и да ни људи који су деценијама у житарском сектору на светском тржишту не могу да дају разумно објашњење зашто су цене сировина у паду док цене хране рапидно расту.
Иначе, у структури домаћег извоза житарица пшеница се налази на другом месту, иза кукуруза, пренео је недавно РТС.
Пшеница се извози у 23 земље света. У структури европског извоза Србија учествује са 1,1 одсто и налази се на 12. месту.
Преузмите андроид апликацију.
