Сигмунд Фројд открива дубоке механизме који утичу на однос између синова и мајки.
Сигмунд Фројд – човек кога многи критикују због претеране „сексуализације“ психе – заправо је веома суптилно разумео суштину људских односа, поготово мајке и сина. За њега мајка и син нису били само „породица“, већ драма на сцени где несвесно игра своје тајне игре.
Фројд је мајку називао првим „објектом љубави“, али и првом фигуром против које се дете мора борити да би постало оно што јесте.
Непоштовање које се јавља код одраслог сина ретко је повезано само са његовим карактером или васпитањем. То је сложен „коктел“ повреда из детињства, културних стереотипа, унутрашњих страхова и несвесних жеља. А ако се посматра само из свакодневне перспективе („Незахвалан је“ или „Превише сам му дао“), може се пропустити најважнија ствар – дубоки механизми.
Први разлог – жеља за независношћу
Свака мајка зна тај тренутак када мали дечак изненада почне да се буни. У детињству то делује слатко. Али током година, то се претвара у дистанцирање, у невољност слушања, а понекад и у омаловажавање.
Фројд је објаснио: одрастање је прекид симбиотског односа са мајком. Што је зависност била јача у детињству, то ће је син снажније одбацити. Понекад то изгледа као незахвалност, иако је заправо очајнички покушај сина да стекне сопствену независност.
Пример из живота: тинејџер који залупи вратима не мрзи увек своју мајку. Он проверава: хоће ли она поднети његов одлазак? Хоће ли му дозволити да се одвоји?
Практичан корак: дајте му простора. Покажите поштовање према његовим изборима. Реченица попут: „Верујем ти“ функционише боље од хиљада моралних савета.
„Не бирамо своја осећања, али можемо бирати шта ћемо са њима.“
Други разлог – Едипов комплекс
Најконтроверзнија, али и најпознатија Фројдова идеја. Тврдио је: у раном детињству, дечак доживљава мајку као објекат љубави, а оца као ривала. Ако се овај унутрашњи сукоб не реши, он се претвара у чвор који остаје заглављен.
Одрасли син може несвесно кривити мајку што заузима „превише“ простора у његовом животу. Понекад се то изражава оптужбама: „Контролисала си ме“ или „Увек си све знала боље од мене“. Али иза ових речи није бес одраслог мушкарца, већ сенка дечака који није успео да „победи“ у свом детињству.
Практичан корак: смирен разговор о прошлости. Не о кривици, већ о сећањима: „Шта је било добро за тебе у детињству? Шта је било тешко?“ Такав разговор вам омогућава да прерадите стари бол.
Трећи разлог – пројекција сопствених неуспеха
Један од Фројдових омиљених термина – „пројекција“. Када особа не може да се носи са својим проблемима, она их несвесно „пребацује“ на неког другог. А најчешће – на оне који су јој најближи.
Син који пролази кроз кризу на послу, у вези или у проналажењу себе може изненада почети да критикује мајку.
Реченице звуче оштро: „Ниси ме добро васпитао/васпитала“, „Сметао/мешала си ми се“, „Твоја је кривица“. Али није реч о његовој мајци – реч је о његовом сопственом болу.
Практичан корак: не расправљајте се и не правдајте се. Реците: „Чујем те. Хајде да покушамо да разумемо шта те заиста мучи.“ Ово помера фокус са оптужби на суштину.
Четврти разлог – завист према мајчинској моћи
Мајка има посебну моћ коју не мора увек да схвата. Она је извор живота, први ауторитет, она која поставља правила. За сина је то и дивљење и изазов.
Ако се мушкарац осећа слабо, може несвесно да завиди овој мајчинској моћи. У свакодневном животу, ово изгледа као сарказам, исмевање мајчиних навика, омаловажавање њених речи.
Практичан корак: дозволите сину да осети своју важност. Реците: „Поносан сам на твоје одлуке“ или „Много си постигао“.
Ово ствара осећај једнакости, а не ривалства.
Пети разлог – утицај оца или других фигура
Фројд је оца видео као централну фигуру у формирању дечакове психе. Ако се отац према мајци односио са презиром, син готово аутоматски усваја овај модел. Чак и ако је он очигледно не жели.
Није само отац тај који утиче, већ и други ауторитети: деда, старији брат, очух. Син је можда гледао како му мајку обезвређују – и понавља тај сценарио.
Практичан корак: покрените тему вредности. Питање: „Шта за вас значи поштовање? Како видите наше улоге?“ помаже сину да схвати да његови ставови нису увек његови – вец́ наслеђени.
Шести разлог – потиснуте емоције из детињства
Фројд је наглашавао: дечја осећања која нису пронашла излаз претварају се у хладноћу или агресију у одраслом добу.
Дечаку је можда речено: „Не плачи“, „Буди јак“, „Прави мушкарци се не жале“. Ове фразе су деловале безопасно, али су оставиле бол унутра. А тај бол је често усмерен ка мајци, као најближој особи.
Практичан корак: створите простор за отворене емоције. Реците: „Важно ми је да те разумем, реци ми шта те мучи.“
Понекад је сам овај корак довољан да лед почне да се топи.
Седми разлог – страх од рањивости
Мајка је симбол топлине и заштите. Управо зато веза може бити опасна за одраслог мушкарца. Признати да му је потребна мајчина љубав значи признати своју слабост.
Фројд је ово видео као један од главних извора мушке хладноће. Сину је лакше да се сакрије иза маске равнодушности него да призна: „Потребна ми је твоја подршка.“
Практичан корак: покажите да рањивост није слабост. Наведите примере: „Чак и јаки људи понекад траже помоћ.“ Ово смањује напетост и даје му дозволу да буде оно што јесте.
Преузмите андроид апликацију.
