Почетна > Живот и стил
Живот и стил

Шест навика које могу да помогну код депресије: Одакле да кренете када немате снаге

Када имате депресију, чак и туширање, припрема оброка или одговор на поруку могу да делују као велики задаци. Зато савети о промени начина живота понекад звуче једноставније него што заиста јесу. Мале, оствариве промене могу да подрже опоравак, уз лечење које одговара вашим потребама.
Фото: Pexels/silverkblack

 

Редовни оброци: Почните од онога што можете

Депресија може да промени апетит, па неки људи прескачу оброке, док други једу више него раније. Уместо строге дијете, покушајте да успоставите ритам оброка који можете да одржите. И једноставан оброк има вредност када вам је тешко да кувате.

Воће, поврће, интегралне житарице, махунарке, орашасти плодови и извори протеина могу да буду део разноврсне исхране. Не морате све да промените истог дана нити да купујете посебне производе. За почетак можете да додате једну намирницу коју волите оброку који већ припремате.

Поједини нутријенти често привлаче пажњу у текстовима о расположењу, али ниједна намирница сама не лечи депресију. Ни суплементе не треба уводити наслепо због обећања да ће поправити расположење. Ако сумњате на недостатак одређеног нутријента или вам је исхрана веома ограничена, разговарајте са лекаром.

Кретање: Кратка шетња је сасвим добар почетак

Физичка активност може да допринесе бољем расположењу и општем здрављу. То не значи да морате да кренете у теретану или одмах вежбате пола сата. Ако вам је данас достижна кратка шетња, почните од ње.

Изаберите активност која вам је доступна и довољно пријатна да пожелите да је поновите. То могу да буду лагано истезање, одлазак пешке до продавнице или неколико минута кретања по стану. Важно је да циљ прилагодите свом стању, а не да неуспех мерите бројем пропуштених тренинга. Ако имате здравствене тегобе или дуго нисте били активни, посаветујте се са лекаром о врсти и интензитету вежбања. Код умерене и тешке депресије кретање може да буде додатак стручном лечењу. Не треба да преузме место терапије која вам је потребна.

Мирнији тренуци: Пробајте вежбе дисања или медитацију

Када се мисли непрестано враћају бригама, неколико мирнијих минута може да пружи предах, кажу истраживања попут једног објављеног у Натионал Институте оф Ментал Хеалтх (НИМХ). Некоме пријају кратке вежбе дисања, а некоме вођена медитација или тиха шетња. Не морате да „испразните главу” да бисте покушали. Можете да седнете удобно и неколико минута пратите дисање. Када приметите да су вам мисли одлутале, једноставно вратите пажњу на дах. Ако вам ова вежба не прија, одаберите други начин да се умирите.

Технике опуштања некима олакшавају стрес који прати депресију. Њихов ефекат може да буде различит од особе до особе, па нема разлога да себе кривите ако не осетите промену. Разговарајте са стручњаком ако вам је потребан план који одговара вашим тегобама

Сан: Вратите ритам без притиска да одмах заспите

Депресија често утиче на спавање. Неко се буди усред ноћи, неко тешко заспи, а неко спава дуже него обично и ипак осећа умор. Због тога сан заслужује пажњу током лечења.

Покушајте да устајете приближно у исто време и да пред спавање уведете мирнију рутину. Ако можете, смањите активности које вас разбуђују касно увече. Циљ је да направите услове за одмор, а не да себи задате још једну обавезу коју морате савршено да испуните. Ако се несаница настави или вас поспаност омета током дана, реците то лекару. Поремећен сан може да појача исцрпљеност и отежа свакодневно функционисање. Стручњак може да процени да ли су потребне додатне мере уз лечење депресије.

Односи: Одржите контакт на начин који вам је могућ

Депресија може да вас наведе да се повучете чак и од људи које волите. Када немате снаге за сусрет, краћа порука може да буде први корак. Можете једноставно да напишете да вам је тешко и да би вам пријало да вас неко позове.

Блиски људи не морају увек да имају савет или решење. Понекад највише значи када вас саслушају, прошетају са вама или помогну око свакодневне обавезе. Реците им што конкретније каква би вам подршка користила. Ако тренутно немате особу којој желите да се поверите, подршку можете да потражите и кроз разговор са стручњаком. Друштвена подршка је важан део бриге о менталном здрављу. Тражење помоћи не значи да нисте довољно самостални, нити кукавица.

Стрес и лечење: Када мале промене нису довољне

Дуготрајан стрес може додатно да исцрпи особу која живи са депресијом. Покушајте да препознате шта вам током дана највише одузима енергију и где можете да затражите помоћ. Некоме ће пријати читање или музика, а некоме одмор без додатних планова. Ако туга, празнина или губитак интересовања трају и ометају вам живот, јавите се лекару или стручњаку за ментално здравље. Лечење може да укључи психотерапију, лекове или њихову комбинацију, у складу са проценом и вашим потребама. Промене навика могу да пруже подршку, али нису разлог да одлажете стручну помоћ.

Ако размишљате о томе да повредите себе или сте у непосредној опасности, одмах потражите хитну медицинску помоћ.

Не морате прво да средите исхрану, сан или распоред да бисте заслужили лечење. Почните од једног корака који вам је сада могућ, а остатак плана направите уз подршку.

Преузмите андроид апликацију.