Не можете свима угодити и помирите се са тим. Крајње је време да се решите страха од одбијања.
Човек је друштвено биће које на свакодневном нивоу кореспондира са осталим људима. Зато и не чуди податак да потреба за одобравањем околине може да се прати од давнина.
Наши преци су живели у заједницама и ако би неко био протеран, било би му невероватно тешко да преживи сам, будући да су услови живота били тешки. Тада су људи стекли навику тражења одобрења. Иако нам је ово понашање природно, често се дешава да има лош утицај на живот појединца.
Ако вам је и превише угађања другима и сити сте тога да околина одобрава сваки ваш поступак, онда је време да предузмете неке од ових корака или барем део њих како бисте се решили тих навика које вам загорчавају живот.
1. Одморите се од друштвених мрежа
Објављивање садржаја на друштвеним мрежама начин је самопровере. Сваки пост је усмерен на привлачење пажње и нема практичну вредност. Толико је времена потребно за проналажење савршеног угла, позе и светлости. У сваком случају, друштвене мреже претварају вас у некога ко жуди за одобравањем околине.
Ако вам је икад било жао након што сте објавили неку фотографију или видео у којем сте открили више него што сте хтели или ако вам константна присутност на мрежама одузима превише времена и енергије, промените плочу. Једноставно престаните објављивати садржај.
Оставите мобилни телефон и почните да живите. Размишљајте о себи и свом времену, о томе шта вас занима и усрећује, само тако ћете се осећати испуњено.
Друштвене мреже вам то не могу пружити. Уживајте у тренуцима које проводите с најближима, без потребе да икоме ишта доказујете.
2. Не упоређујте се с другима
Ово је највећа замка у коју смо сви барем једном упали. Према теорији социјалног поређења, људи су склони упоређивању, увек се поредећи с бољима од себе. То објашњава зашто смо уопште еволуирали.
Здрава су повремена поређења, али ако је ово једино чиме је ваш ум заокупљен, онда постоји проблем.
Губимо се кад почнемо да упоређујемо своја достигнућа с онима других људи. Једном кад се нађете у том зачараном кругу, осећаћете се депресивно и безвредно.
Најбољи начин да престанете да се упоређујете с другима је да детектујете то нешто због чега се осећате несигурно и почнете да радите на себи.
3. Ако нешто радите, радите то са страшћу и мотивацијом
Као што је већ наведено, поређење може започети пут самопобољшања. Кад човек има превише слободног времена, почиње да се бави неважним стварима, типа ко шта мисли о вама. Уместо тога, посветите се стварима које су вама битне и које вас испуњавају. Усрећите сами себе, не тражите да вас усрећују други.
Усредсредите се на ствари које обожавате, било да је то кување или свирање гитаре. Напоран и плодан рад подиже ваше самопоштовање и уклања потребу за тражењем одобрења. Посао вам даје то значење које бисте можда тражили на друштвеним мрежама.
4. Прихватите одбијање
Један од разлога зашто тражимо одобравање околине је страх од одбијања. Зато се увек ви оправдавате за неприхватљиво понашање других људи.
Најбоље што у овом случају можете да урадите је да схватите да је немогуће свима угодити. Звучи једноставно, али толико људи не може то да постигне. Прво започните с неколико ситница. На пример, одбијте да одете негде ако то стварно не желите и предложите друго место.
У почетку ће бити тешко, али с временом ће вам то постати нормалан начин размишљања.
5. Одлуке доносите сами
Ако сте ви ти који увек тражите одобравање, вероватно ћете бити у искушењу да ставите мишљења других на прво место. Међутим, требало би да схватите да већина људи није сигурна ни у сопствене одлуке, а камоли у туђе.
Такође се може чинити да ће погрешна одлука покварити ваше односе, па другима дајете моћ да одлучују уместо вас. Ово се најчешће догађа у тинејџерским годинама.
Ваши пријатељи или породица могу бити сјајни људи, али они и даље не познају ваш живот тако добро као ви. Зато следећи пут кад питате некога за мишљење, покушајте прво да послушате своје срце и ум.
6. Запитајте се ”што ако”?
Ствари су у нашем уму често много страшније него у стварности. Упркос томе, употребите сву своју машту и размислите о најгорем могућем сценарију.
“Шта ако ме остави?” – “Бићу сам” – “Шта ако сам потпуно сам?” – “Бићу сломљеног срца” – “Шта ако ми се сломи срце?” – “Па, наставићу да живим, али без тог човека који ми је срце и сломио”.
Најгоре ствари које замишљамо обично се никада и не догоде. То је такозвани заштитни механизам који сви имамо. Па у тренуцима кад се осећате несигурно, заиграјте ову игру.
