Наслућујући паклено лето, надлежни у селима јужнобанатског краја, радили су још док је било хладно на „припитомљавању” тамишких обала, па се сада увелико ужива на овдашњим плажама Панонског мора. На траси лење реке нашле су се две Скеле и један Песак, приобаље код ковачичког Идвора, а купања има и у Качареву, једином селу у околини које нема ни природне токове, ни канал, ни бару.
Надомак ушћа, пре но што уђе у атар Панчева, Тамиш протиче ободом села Јабука, чије излетишта Скела се пре неку годину нашло и у програму сарадње Србије и Румуније, у оквиру пројекта „Еко Тамиш – нови туристички производ”. Од те иницијативе остали су комплети крупнијег и ситнијег мобилијара, док је месна канцеларија ове сезоне изградила приступни пут и позабавила се и плажом Песак, годинама запуштеном због високог водостаја Тамиша. Мештани поздрављају опремање њиховог дела реке, па кажу да им је то и море и бања, уз наду да ће се уређено чувати, а Скелу имају и Глогоњци. Њу овде виде као огледало села и истинског промотера, откада је здруженим снагама месне заједнице, ЈКП „Глогоњ” и Асоцијацијом младих „Јувенис”, излетиште постало главно место за одмор, рекреацију и дружење.
„Ове године смо успели да санирамо приступни пут, обновимо роштиље и поставимо нове контејнере. Долазе мештани, али и људи са стране, да овде проведу своје време уз роштиљ, пецање и освежење покрај Тамиша и зато смо и поставили понтон”, каже Славко Јовановски, председник Савета МЗ, додајући да су за одржавање чистоће задужени запослени у локалном комуналцу и волонтери.
Пелцер привођења намени тамишке обале проширио се и на Идвор. Ту се посла подухватила месна заједница, што кажу није било лако. Прво је требало изборити се са дивљим растињем, потом вратити вегетациону равнотежу, односно посадити питомо биље.
„Сада овде расте 250 топола, како би вратили некадашњи амбијент који је обиловао хладовином и био пријатан за купаче и рекреативце. Организовано је осам радних акција, па је уређена и ћуприја, насут пут, а посут је и камен на улазу у Тамиш како вода не би била мутна. Све су радили мештани, а придружили су им се и чланови Удружење ловаца „Михајло Пупин” прича Светислав Закић, председник Савета МЗ.
Међу кукурузима и сунцокретима је и качаревачко језеро настало крчењем шикаре, која је претворена у спортско-рекреативни центар – оазу у којој се и овог лета осећа мирис креме за сунчање. Сезона је у пуном јеку, па се на обод села свакодневно слије неколико стотина гостију, које дочекује алеја борова, јела и лишћара уз путељак до качаревачке атракције. Унаоколо све под конац – поткресана стабла, саднице ружа, сеници птица, уређен травњак на који се настављају оранице. Долази се кроз поља, а онда пукне поглед на водено огледало од 4.000 квадратних метара. И није тешко поверовати да сте на каквом монденском локалитету са доминирајућом фонтаном, којом непрекидно кружи вода са испустима за сунчање, скакаоницом и рукохватима за безбедан улазак и тушевима, док покрај купалишта свакодневно будно мотре лиценцирани спасиоци.
Преузмите андроид апликацију.
