На Интернету расте број лажних понуда за јефтина путовања, као и лажних платформи за издавање смештаја, а директор Националне асоцијације туристичких агенција (ЈУТА) Александар Сеничић препоручује грађанима да све добро провере или да путују преко агенција, јер је њијхов рад законом уређен.
“Ове године смо имали преко хиљаду и нешто случајева за које смо чули, који су пријављени, што полицији, што туристичкој инспекцији, и за које ми не можемо да нађемо решење. Закон не може да препозна нерегистроване привредне субјекте, а исто тако и приватна лица која се баве организацијом путовања, а да на то немају право”, рекао је Сеничић за Тањуг.
Према његовим речима, највише лажних понуда се појављује за оне дестинације за које влада највеће интересовање, међу којима је Грчка, посебно апартмански смештај.
Он је рекао и да је развој технологије довео до тога да се путем вештачке интелигенције могу генерисати снимци и фотографије који се поставе на интернету, али, како каже, људи треба да знају да када нешто делује примамљиво на први поглед, да се обично иза тога крије нешто сасвим другачије.
Сеничић препоручује грађанима да на интернету провере вилу, кућу, односно смештај и на неким другим изворима, да виде да ли постоји званичан сајт, да провере коментаре на више места, не само на том сајту где могу бити генерисани коментари путем вештачке интелигенције.
Он је указао да је први сигнал упозорења, када се говори о лажним понудама, ниска цена, али да није једини, јер су се и они који варају “извештили”, па ни цене нису тако ниске.
Сеничић указује и да они који варају познају законе по којима се ради и да последњих година траже авансне уплате које су на нивоу казне за прекршај, односно, како каже, захтевају уплате аванса до 200 евра.
“Велики број људи нам се ове године јављао да су успоставили контакт, уплатили аванс, а онда је престао сваки контакт, искључен број телефона и тако даље. Мора да се води рачуна”, рекао је Сеничић.
Он је посаветовао да се путује преко туристичких агенције, јер нуде сигурност будући да иза њих стоји законски оквир, а имају и своје представнике на дестинацијама који могу да помогну.
На питање који је његов савет за оне који смештај самостално организују преко великих платформи као што је Букинг, Сеничић каже да га и он користи понекад када иде на краћа службена путовања, али да је имао различита искуства.
“Не кажем да нису поуздани, али људи једноставно морају да знају да Букинг нема никакве везе са туризмом. Букинг је платформа за оглашавање смештаја и избегава било какву врсту одговорности, дакле, највише што може да уради, уколико се укаже да је заиста грешка до њих, они могу да вам врате новац”, рекао је Сеничић.
Поставља се питање где ћете да се сместите и када вам врате новац, а тај хотел рецимо не може да вас прими јер нема места, додао је он.
“Хотелијери учине да вас негде сместе, али онда вас обично сместе на пар десетина километара од града и онда сте ви у ситуацији да више немате избора. Прихватате то што вам је дато”, каже Сеничић.
Како каже, и код тих платформи као што су Букинг или Аирбнб треба повести рачуна.
“Не дешава се то често, да не оптужујемо Букинг и друге платформе међутим, они немају обавезу да се баве провером. Не могу да постигну, то су десетине милиона јединица које се нуде на Букингу и на, рецимо, Аирбнб-у…”, рекао је он.
Сеничић, такође, указује и да нигде на свету не постоји законска регулатива која то што се дешава на интернету може на прави начин да регулише.
“Пре неки дан смо имали чак и на овим најпознатијим платформама једну непријатност. Две породице су уплатиле смештај на Букингу, а кад су се појавили на дестинацији, власник је тврдио да он никада није поставио своју кућу на платформи. Новац су добили назад и то је предност великих платформи које у принципу не желе да вас преваре.
Међутим, ви се налазите у ситуацији да сте на дестинацији са породицом, у августу, на острву где не можете да нађете смештај. Једва је пронађен смештај, али је плаћено два и по пута више него што је била понуда коју су прво видели. Има различитих ситуација”, указује Сеничић.
Била је и ситуација, каже Сеничић, да је група грађана дала поверење неком приватном лицу преко друштвених мрежа да им организује путовање у Египат и једна група од 15 људи је отпутовала, а следећа група од 30 је уплатила новац на неки приватан рачун у Египту и нити су отпутовали, нити су више могли да успоставе контакт са тим људима.
Упозорио је и да се све више појављују портали који подсећају на велике платформе и по имену, бојама и на прву лопту, ко добро не гледа, може да се превари.
“Оно што се такође дешава на платформама јесте да испод оне цене која се оглашава као основна цена, врло често ситно пише и које су цене такси. Тако имате ове године у Грчкој, рецимо, изузетно добре куће које се рекламирају за пар стотина евра, за пар дана, али је испод тога, када погледате и када уђете у букинг комплетан, видите да је такса далеко већа него она основна цена”, упозорио је Сеничић.
Он је рекао и да се залаже да се донесе нови закон о туризму у коме би било препознато нелегално пословање на друштвеним мрежама, односно на интернету и да се запрети далеко већим казнама.
“У овом тренутку ми имамо казнену политику која је застарела, паушалне казне које се крећу од 20 до 80 хиљада динара и неко ко прави посао од свега тога, њему је најједноставније да плати једну или две казне годишње. Много га мање кошта него да плати све обавезе држави и да плати запослене и све оно што они који су регистровани регуларно треба да плате”, рекао је Сеничић.
Месаровић: За пешачке стазе у Оџацима 26,3 милиона динара, радови готови у септембру
Преузмите андроид апликацију.
