Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић поручио је, на свечаности поводом обележавања 175. годисњице Мајске скупштине, да би тај празник требало сагледавати не само као свесрпску светковину, већ као празник свих који у живе у Војводини, чинећи од ње јединствено место на свету.
Селаковић је навео да Мајска скупштина, током које је проглашена Српска Војводина као аутономна српска јединица на простору тадашње Аустроугарске, није била изоловани политички акт Срба пречана, како су их, указује, некада називали сународници јужно од Саве, већ део велике националне слагалице, која је деценијама касније крунисана и политичким националним уједињењем.
„Зато је годишњица Мајске скупштине ове године уврштена у државни програм обележавања значајних историјских догађаја, чиме је и формално постала, свесрпска национална светковина. Немогуће је у једном кратком осврту на Мајску скупштину аргументовати зашто је она један од најважнијих догађаја у нововекововној српској историји“, рекао је Селаковић.
Он је навео да је данас јасно, иако се на оснивање Српске Војводине може гледати у контексту сучељавања националних идеја и борбе за националну еманципацију у оквиру једне мултиетничке царевине, да је она била и корак ка политичком уједињењу српског народа.
Навео је да је важно истаћи и демократски карактер Мајске скупштине, јер је у њој кроз посланике било заступљено свако српско село у Војводини и сваки сталеж и додао да су Срби у мају 1848. у Сремским Карловцима потврдили своју посебност.
„Важно је нагласити да проглашење Српске Војводине, иако је било велики тренутак националног буђења, није било сепаратистички акт. Срби тога времена су у Аустријској Царевини били лојалисти и, како су сами навели у прогласу, искали су само оно што им припада и нису тражили туђе“, рекао је Селаковић на свечаној академији у Новом Саду.
Министар је истакао да се оваквим догађајима не гради само култура сећања, већ учвршћује и осећај одговорности према колективној будућности.
„Војводина, као аутономна покрајина Србије, јесте дом многим народима, и сви они у њој имају једнака права и шансе. Национална и верска шароликост Војводине је била и остала њено богатство и наставићемо да га чувамо, допуњујемо и олемењујемо и у деценијама и вековима пред нама. Ни ова данашња Војводина не би била могућа да није било 1848. и зато сам уверен да је сасвим умесно да данашњи празник сагледавамо, не само као свесрпску светковину, већ као празник свих оних који у Војводини живе, чинећи од ње јединствено место на свету“, поручио је Селаковић.
Председник Покрајинске владе Игор Мировић рекао је да је 15. мај 1848. године један је од датума који мењају ток историје и заувек остају уписани у повесници сваког народа.
“Сви такви датуми имају своју предисторију и у њима су обједињени вековни напори и усмереност низа генерација ка једном циљу, а наш народ имао је један циљ, а то је одлука о формирању Српске Војводине. Била је то круна вишевековне борбе за очување сопствене самобитности, слободе и равноправности са другим народима“, изјавио је Мировић.
Према Мировићевим речима, у ту борбу уткана је и мудрост предводника наших сеоба, два велика патријараха – Арсенија Трећег Чарнојевића и Арсенија Четвртог Јовановића Шакабенте, али и пожртвованост и храброст Срба који су, под командом Јована Монастерлије и Јована Поповића Текелије, имали веома важну улогу у великим победама аустријске војске над Турцима код Сланкамена и Сенте у 17. веку.
Како је навео Мировић, свечаности попут ове нису само прилика да се осврнемо на бурну и славну прошлост, него су истовремено и прилика да се критички осврнемо на време у којем живимо и да се упитамо да ли на прави начин чувамо начела слободе, једнакости и равноправности, за која су се борили и изборили наши славни преци.
„С пуним правом можемо рећи да Војводина данас јесте, а то ће и остати, место у којем, у међусобном складу, разумевању и уважавању, живе равноправни људи и равноправни српски народ и националне мањине. Војводина ће увек бити место у којем је сваки национални, културни или било који други идентитет једнако важан, једнако поштован и снажно негован и у којем сваки од њих додаје своју нијансу лепоте њеном лицу и доприноси њеној препознатљивости. И лепоти лица и препознатљивости Републике Србије у целини. Данас говоримо о великим успесима економије у нашој земљи, о преполовљеном броју незапослених, посебно у Војводини, о развоју наших институција, о културном стваралаштву високих домета, Војводини као центру научног развоја, о спортистима из Војводине који су славу Србије пронели широм света“, нагласио је Мировић.
Он је додао “да по први пут у савременој историји овај дан обележавамо заједно са Владом Србије, која га је уврстила у важне националне датуме поводом којих се окупљамо“.
Мировић је рекао да је порука Мајске скупштине о заједништву тако добила и формалну потврду.
Поводом 15. маја, Мировић је на Свечаној академији уручио покрајинска признања у области науке „Милутин Миланковић“ и у области уметности „Павле Јовановић“, саопштено је из Покрајинске владе.
Добитник Покрајинског признања у области науке „Милутин Миланковић“ за 2022. годину је редовни професор Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду и члан Српске академије наука и уметности проф. др Слободан Б. Марковић, а Покрајинског признања у области уметности „Павле Јовановић“ Галерија слика „Сава Шумановић“ у Шиду, једногласно је одлучила Комисија за доделу Покрајинске награде и покрајинских признања.
Добитници су захвалили Покрајинској влади на великим и важним признањима, сагласивши се да је награда и обавеза и одговорност, али пре свега част.
Свечаности су присуствовали и председник Скупштине АП Војводине Иштван Пастор, потпредседници Народне скупштине Републике Србије и Скупштине АП Војводине, изасланица председника Републике Верица Лазић, потпредседници и чланови Владе Републике Србије, чланови Покрајинске владе, председник Матице српске Драган Станић, представници цркава и верских заједница, војске, полиције и други.
Patrijarh Porfirije reagovao “na kampanju koja se vodi protiv SPC“
Преузмите андроид апликацију.
