Đorđe Mihailović čuvar srpskog vojnog groblja Zejtinlik, koji je danas sahranjen u Solunu imao je, pred kraj svog zemaljskog života samo jednu želju – da počiva kraj oca Đura i dede Sava i među svojom braćom i zemljacima, vojnicima slavnih srpskih pukova i divizija iz Prvog svetskog rata, izjavio je danas ministar za rad, zapošljavaje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković.
On je rekao da ima veliku čast to što danas u ime predsednika Srbije Aleksandra Vučića, u ime Vlade Srbije, ali i u svoje ime kao ministar pri čijem resoru je 60 godina radio Đorđe Đurov Mihailović, može da se obrati i održi poslednje slovo, njemu koji ih je danas okupio, navedneo je u saopštenju.
„Srpski velikani često su živeli i umirali van Srbije. Danas, naši plemići, književnici, naučnici širom sveta počivaju daleko od Otadžbine, koju su zadužili za života svojim postignućima“, istakao je Selaković.
Prema njegovim rečima, nad njihovim svetlim grobovima, kada nas put do njih nanese, puštamo suzu poštovanja i zahvalnosti, ali i krivice, znajući da im je gotovo svima poslednja i neuslišena želja bila da počivaju u otadžbini, među svojima.
„Neke od njih smo kroz istoriju uspeli da prenesemo kući, i od Hercegovačke Gračanice do Stražilova iznikli su belezi naše večne nacionalne zahvalnosti – crkve, memorijali, spomenici. Ali, kako da se srpski narod oduži nekome ko velikih želja nije imao, nekome ko je, poput naših svetitelja, bio oličenje skromnosti?“, zapitao se on.
Deda Đorđe nije bio rođen u Srbiji, rekao je Selaković i dodao da je postojbina njegovih Mihailovića bio „dični“ Grbalj u Boki Kotorskoj, ali da u životu nije upoznao mnogo ljudi koji su Srbiju voleli više od njega i dičili se svojim Srpstvom do poslednjeg daha.
„Svako ko ga je poznavao zna da je njegova ljubav bila nesebična i bezinteresna, ali i da je voleo neku idealnu Srbiju, jer život je proveo čuvajući najbolje iz roda srpskog. Njegovo srce stremilo je, kao u pesmi, uvek negde tamo daleko, daleko od mora, ka neostvarenim životima svih ovih naših junaka i mučenika sahranjenih na Zejtinliku“, poručio je Selaković.
On je rekao da mu danas sa dostojanstvenom tugom prenosimo pozdrave čitavog Srpstva, sa svih strana, da ga pozdravljaju desetine hiljada potomaka naših ratnika koje je čuvao, generacije srpskih maturanata koje je primao uvek raširenih ruku i vodio ih u stradalnu i slavnu epopeju Velikog rata, pozdravlja ga svako od nas kome je po prezimenu znao odakle je i u kojoj diviziji i puku su mu služili preci; poslednji pozdrav šalju mu i naša braća i sestre sa Kosova i Metohije za koje je uvek pitao i uvek nas bodrio rečima da u borbi istrajemo.
„I upravo sa tih strana naš narod mu, u znak zahvalnosti i kao obećanje da će biti upamćen, šalje simboličan pokrov – po grumen slobodne zemlje iz Srbije, Republike Srpske i Crne Gore“, istakao je Selaković.
Prema njegovim rečima, čitavih šest decenija učio je mnoge generacije mladih kako se vole srpski narod i Srbija.
„Bio je čuvar sećanja i vaspitač, a učio nas je da nema veće časti od one da se služi Otadžbini, i da svaki posao, ako je častan, nije posao, već poziv i poslušanje. U tom smislu, on je čitav život, iako bez ratnog rasporeda, bio pravi srpski vojnik“, istakao je Selaković.
Đorđe Mihailović, čuvar srpskog vojnog groblja Zejtinlik u Solunu, sahranjen je danas u Solunu, uz vojne počasti i himnu „Bože pravde“-
Sahrani su pored Nikole Selakovića, prisustvovali i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, a čuvara Zejtinlika na večni počinak ispratili su i rodbina, poštovaoci, delegacije Srbije i Grčke.
Vučić: Rekao sam Martinoviću da se povuče iz Skupštine, izviniće se
Preuzmite android aplikaciju.
