Министар културе Никола Селаковић је, говорећи о предложеним мерама на очувању ћирилице, поручио да је легитиман интерес државе да се бори за равноправност матичног писма, а то је српска ћирилица и најавио израду темељног документа националне стратегије у обасти културе у којој ће посебно мст заузети заштита културне баштине на Косову и Метохији и региону.
Министар је у интервју за Новости прецизирао да су набавка двоазбучних тастатура за јавне установе, државне органе, предузећа у којима држава има удео, предност за ћирилична издања при откупу књига за националне библиотеке и расписивање конкурса намењеног младим дизајнерима за нове ћириличне фонтове само прве мере од читавог низа мера које држава има намеру да спроводи у сарадњи са Саветом за српски језик и очување ћирилице и Одбором за стандардизацију српског језика.
Подсећајући да су пре три године, и Србије и Р.Српска донеле истоветан закон о заштити и очувању ћирилице и употреби српског језика у јавном простору, Слаковић је рекао да је тај „закон темељ онога што ћемо наставити сукцесивно да спроводимо“.
Подсећајући на одлуку да ће убудуће на конкурсима Министарства за јавне библиотеке бити откупљивана искључиво ћирилична издања, министар је нагласио да се та одлука, уз закон који је донела држава, темељи и на њеном легитимном интересу да се бори за равноправност матичног писма, а то је српска ћирилица.
„Досадашња озбиљна испитивања су показали да ћирилица губи битку са латиницом. Ако ми као држава не станемо у њену одбрану и афиримацију, ко ће? Према анализама претходних неколико година на конкурсима за откуп повећавао се број латиничних издања. И на Сајаму књига, видљиво је да је заступљеност ћирилице све мања и мања“, указао је Селаковић.
На питање какав је њгов одговор на примедбе појединих издавача, Селаковић је рекао:
„Они који су изразили негодовање, рекли су да је тржиште то које диктира тражњу. Дозволићете онда да је држава која годишње потроши близу 100 милиона динара на откуп књига легитиман учесник на том тржишту, и да жели да купи ћириличка издања. Али, ако је некоме од интереса властите државе, која је и матична држава српског језика, ближе и драже тржиште неке суседне земље, у којој српски језик неретко не сме ни да се назове својим именом, у којој ћириличка табла на некој јавној згради не може да преживи ни 24 сата да не буде разбијена, у којој се нашим сународницима забрањује чак и да на надгробним споменицима имена и презимена предака исписују ћирилицом, онда је то проблем који неко има сам са собом“.
Говорећи о приоритетима Министарства, Слаковић је најавио израду темељног документа националне стратегије, јер неке јавне политике не би требало спроводити стихијски, те истакао да је „област културе најживља и најјача наша спона са прецима, и она коју правимо са будућим покољењима“.
Селаковић је указао да су Косово и Метохија место где се без икакве одговорности и санкција, подједнако пуца и на људе и на иконе, где се пљачкају и куће и цркве наших људи и у деценијском континуитету траје иредентистичко-сепаратистичка албанска политика, која за циљ има протеривања живих, али и мртвих.
„То је јасно када се погледа колико је гробаља оскрнављено, или у потпуности уништено, колико је општина на КиМ у којима немате више ни једног живог Србина, где их је било на стотине и хиљаде. Непрестано алармирамо и упозоравамо светску јавност да се у срцу Европе налазе споменици хришћанске културе и духовности који су на Листи светске културне баштине у опасности. Високи Дечани су једини хришћански манастир у Европи који чува страна војска. Заштита културне баштине на КИМ, као и оне у региону, мора да заузме посебно место у стратегији развоја културе“, истакао је министар културе.
Министар је указао да стратегија мора да постави јасне критеријуме шта би наша култура требало да буде у будућности, али и са којом пажњом би требало да бринемо о наслеђу и додао да би озбиљан простор у стратегији требало да припадне и аматеризму у култури и уметности, јер без драмских секција у школама, КУД-ова, ликовних и литерарних секција, остаћемо лишени многих талената који нису могли да дођу до изражаја.
Селаковић је рекао и да мора много више да се ради на популаризацији баштине код наших грађана, те да би благо у њима требало приближити и онима који нам долазе у госте 2027. у оквиру „Експа“ и указао да је држава уложила озбиљна средства да се обнове и отворе Народни музеј и Музеј савремене уметности.
„Ускоро очекујемо отварање Спомен музеја Надежде и Растка Петровића, у саставу Народног музеја, а од следеће године обновићемо и Галерију фресака. Током следеће недеље очекујемо потписивање уговора за реконструкцију Старе железничке станице за потребе Историјског музеја Србије, изградићемо потпуно нову зграду Природњачког музеја, адаптирати зграду ‘Југошпеда’ за потребе Музеја Николе Тесле. Радићемо нови објекат галерије и реконструкцију старе галерије Милене Павловић Барили у Пожаревцу, па Музеј стакларства у Параћину, Музеј кошарке у Чачку, грнчарије у Ужицу, Музеј Михајла Пупина у Идвору, Музеју рокенрола у Зајечару“, рекао је Селаковић и додао да не треба запоставити ни архиве, библиотеке, позоришта, игру, музику, филм и књижевност.
U Srbiji danas oblačno, hladno i vetrovito, mestimično kiša, temperatura do 19 stepeni
Преузмите андроид апликацију.
