Почетна > Србија
Србија

Селаковић: Без сећања на жртве, ни наши животи немају смисао

„Ако не будемо неговали сећање на наше претке, њихова жртва постаје обесмишљена, а наши животи празни“, поручио је данас министар спољних послова Никола Селаковић, који је у Меморијалном комплексу Маутхаузен положио венце у спомен на све српске жртве страдале током два светска рата.
Фото: Танјуг/Зоран Мирковић

“Изузетно је важно неговати сећање на наше претке, јер ако ми не будемо неговали сећање на њих, онда свака жртва постаје обесмишљена и безвредна”, указао је Селаковић.

Он је указао да се у Горњем Подунављу, у Аустрији, у околини Линца, на малом простору налази неколико српских стратишта, а само на три места која је данас обишао – војничком гробљу Рајфенсдорф, Муатхаузен и Ашах, укупно је покопано близу 20.000 Срба, који су далеко од отаџбине оставили своје кости.

“За мене је ово емотиван тренутак, посебно овде недалеко од Ашаха, где је страдало 6.025 људи, од којих 5.362 Срба, страдао је и мој деда. Он је овде дошао са Златибора, удаљеног 1.040 километара. Замислите колико је њима било тешко да су толико далеко од кућног прага, родне груде, овде доведени”, рекао је Селаковић.

Морамо се сећати предака.

Зато истиче да се морамо сећати предака, који су своје животе уградили у темељ слободне, самосталне и суверене Србије, која данас постоји, уздиже се и развија.

“Ако не будемо ценили њихову жртву, онда су наши животи празни, само форма без смисла и душе”, нагласио је министар.

Он је навео и да од Аустрије можемо да научимо како се таква места одржавају, како се држи до тога да изгледају уредно, добро и да се у њима свака жртва, макар и у камену једним бројем, обележи.

„У Горњој Аустрији у Линцу и околини, колико Срба има на земљи, толико их је овде и сахрањено. Око 50.000 Срба је сахрањено, а данас око 50.000 Срба овде живе и раде и представљају спону Србије и Аустрије”, рекао је Селаковић.

На нама је, понавља, да њихову жртву не заборавимо, да је спомињемо и да сваким даном живимо у свести да су они изгинули да бисмо ми данас живели у слободној Србији, која држи до себе и не да на себе, али свакоме пружа руку пријатељства, како би у миру градили бољу будућност.