Директор агробизнис сектора за Централну и Југоисточну Европу Европске бранке за обнову и развој Миљан Ждрале каже да Русија и Украјина учествују са 33 одсто у укупној светској трговини пшеницом и упозорава да би увођење санкција Русији у трговини пшеницом и другим основним намирницама изазвало велики поремећај на тржишту и додатни скок цена.
Ждрале је на панелу „Одрживост пољопривреде: Трансформација глобалне прехрамбене индустрије“ казао да су Русија и Украјина велики извозници пољопривредних призвода и да са 20 одсто учествују у трговини кукурузом и са готово 80 одсто у трговини јестивим уљем углавном од сунцокрета…
Казао је да је због ситуације у Украјини сада све то доведено у питање, као и да је обустављен транспорт.
Он је напоменуо да се највећи део, скоро 90 одсто, украјинске примарне пољопривредне производње транспортује у друге земље преко црноморских лука и да је тај саобраћај данас скоро потпуно прекинут.
Додаје да, на пример, Египат скоро две трећине увоза пшенице добија од Русије, а да је Турска са пшеницом из Русије подмиривала више од 70 одсто својих потреба.
С друге стране, Кина 33 одсто куруза из увоза добија од Украјине.
Ждрале је упозорио на могућност великих тензија ако се не буде успоставила трговина и изразио је наду да се санкције Русији неће односити на житарице, као и да је то и препорука ФАО.
Напоменуо је да нема довољно бродова и да тај вид транспорта једино функционише између САД и Кине, тако да ће земље са Севера Африке и Блиског истока морати да се окрену увозу из Европе.
Ждрале каже да је од 2007. и 2008. године па све до 2013. храна доста поскупела због високих цена нафте и да нико тада није веровао да цена хране може да оде још више, што се сада десило.
Када је реч о Србији, каже да је трговина добро функционисала и да је у време пандемије држава давала подстицаје и да не види разлог да се сада иде на неке ад хок мере.
Поручио је да би државе у овој ситуацији требало да смање таксе и уклоне баријере, како не би дошло до потпуног поремећаја тржишта, јер ће то додатно подићи цене.
То ће онда негативно утицати и на наше компаније, додао је Ждрале.
Када је реч о робним резервама, каже да оне треба да постоје али на начин да не угрожавају приватни сектор.
Генерaлни директор компаније „Global Seed“ Саша Витошевић је рекао да су житарице на берзи поскупеле више од 25 одсто у претходна два месеца.
Навео је да је Србија претходних година повећала извоз за пар милијарди евра годишње и побољшала се по том питању.
Представници великих компанија у области пољоприведе и прехрамбене индустрије који запошљавају много малих призвођача у Србији кажу да је дошло до великог поремећаја и свакодневно прате цене сировина пошто су цене отишле у небеса.
Директор централних финансија за Србију и Македонију у Атлантик групи Зоран Дељевић је рекао да упркос свему кризи та компанија да уложи ове године у ширење 40 до 45 милиона евра.
Генерални директор МК групе Михаило Јанковић рекао је да живимо у турбулентним временима обележеним прво пандемијом, а сада и кризом у Украјини и да је неопходно прилагођавати се новим околностима, које утичу и на сектор пољопривреде.
„Са пет милиона хектара обрадивих површина које има Србија, пољопривреда чини свега 7,5 одсто БДП-а. Ако Холандија са 1,8 милиона хектара може годишње да извезе 95 милијарди евра, да ли је могуће да Србија са два пута већих површина извезе десети део онога што страним купцима продају Холанђани? А то би у односу на садашњих 3,6 милијарди евра било повећање извоза за 164 одсто, уз раст нашег БДП-а за 10-11 одсто“, рекао је он.
Јанковић је навео да се ово неће догодити без модернизације, дигитализације, боље организације, раста продуктивности и ефикасности, иновација и примене нових технологија, као и да је то управо задатак приватног сектора, као и да ће МГ група остати посвећана инвестицијама у дигитализацију, аутоматску вештачку интелигенцију и зелену енергију.
Преузмите андроид апликацију.
