У Скупштини Србије проглашена је једночасовна пауза у раду седнице на којој се између осталог разматра Предлог закона о буџету за 2026. годину.
Седница је почела јутрос нешто после 10 часова посланичким питањима, а након тога је усвојен дневни ред на којем је 58 тачака и отворена начелна обједињена расправа о свим тачкама дневног реда.
У име Владе Србије, предлог буџета образложио је министар Синиша Мали који је навео да је буџет за 2026. годину развојни, али и социјално одговоран, те да је усмерен ка даљем подизању животног стандарда, односно у оно што подиже квалитет живота грађана Србије.
Посланици Савеза војвођанских Мађара, током расправе, казали су да ће подржати предложени буџет у дану за гласање, јер је, како је рекао Акош Ујхељи, за њих од посебне важности што се на територији АП Војводине реализује 20 капиталних пројеката што је, како додаје, више у односу на прошлу годину.
Посланик СНС-а Верољуб Арсић оценио је да се прави наратив да све што власт гради, гради из кредита, додајући да није тако, јер, како каже, инвестиције чине 6,7 одсто БДП-а, а јавни дуг три одсто.
“То значи да ћемо за више од половине инвестиција на територији Србије ми сами да финансирамо. Наравно, можемо и без кредита, само ћемо тада имати спорији развој”, рекао је Арсић.
Посланик Бранко Павловић из посланичке групе “Ми, глас из народа” казао је да камате које Србија треба да плати ради сервисирања кредита износе 1,9 милијарди евра и тврди да су само камате које морају да се плате отприлике на нивоу прогнозираног раста БДП-а.
Као негативно он је изнео пад директних страних инвестиција и казао да су у прошлој години директне стране инвестиције износиле 4,6 милијарди, а да је изношење добити из Србије било 4,3 милијарди евра оцењујући да пад инвестиција и прогнозирано изношење добити из земље доводи до ризика нестабилности.
Мали: За станове за младе следеће године додатних 200 милиона евра
Први потпредседник владе и министар финансија Синиша Мали изјавио је данас образлажући законске предлоге у Скупштини Србије да је изменама Закона о утврђивању гарантне шеме и субвенционисању дела камате, као мера подршке младима у куповини прве стамбене непокретности, за следећу годину предвиђено додатних 200 милиона евра помоћи.
“Потпуно смо остварили циљ када је претходни закон и претходна гарантна шема у питању. Дакле, 400 милиона евра гарантна шема у потпуности је испуњена а преко 5.000 младих је купило свој први стан управо кроз овај програм”, рекао је он.
Додао је да се жели наставити са овим програмом и у 2026. години како би се дала подршка младима да реше највећи проблем коју имају у тим годинама, а то је куповина прве некретнине.
Као веома важан навео је Закон о националном једношалтерском систему, који би требало да допринесе смањењу трошкова и убрзавању процедура.
Према његовим речима ради се о реформском закону који се ради заједно са Европском унијом, како би се усагласили и са њиховим стандардима и допринело већој ефикасности наше привреде.
Указао је и на измене Закона о електронским отпремницама.
“Крећемо са тим од 1. јануара 2026. године. Још један реформски пакет заједно са системом е-фактура, дакле, немате више папире када су фактуре у питању. Све је електронски и то је веома важно и на крају крајева доприноси нашем бољем позиционирању када је конкуренција у питању, а нашој привреди чини много када је реч о трошковима и ефикасности”, рекао је он.
Изнео је податак да је од почетка имплементације система е-фактура у Србији кроз тај систем прошло 365 милиона фактура.
“То је оно што нам је основа за тзв. прелиминарну ПДВ пријаву, па желим да искористим прилику и нашу привреду да упознам са тим. Дакле, у наредних годину дана ићи ћемо и са тзв. прелиминарном ПДВ пријавом, која ће бити аутоматски изведена из система е-фактура, тако да додатно ту штедимо време и повећавамо ефикасност када су наши привредници у питању”, истакао је Мали.
Навео је Закон о факторингу, где се по први пут уводи централна евиденција факторинга, како би се смањила могућност махинација и превара и да разни документи буду предмет факторинга више пута, код више институција.
То је, према његовим речима, био захтев привреде који се сада испуњава.
“Желим да кажем да ћемо од 1. јануара, тај закон је такође пред вама, кренути са системом е-боловања, дакле електронско боловање што је такође тражила привреда како бисмо увели ред у систем издавања потврда о боловању, како би све то било у једној бази података, централизовано. Тиме се с једне стране смањује могућност махинација, а с друге стране повећава ефикасност рада привреде”, рекао је Мали.
Буџет развојни, социјално одговоран, усмерен на подизање животног стандарда
Министар финансија Синиша Мали изјавио је данас да предложени буџет за 2026. годину развојни, али и социјално одговоран, те да је усмерен ка даљем подизању животног стандарда, даљим инвестицијама у јавну инфраструктуру, односно у оно што подиже квалитет живота грађана Србије.
Мали је, као предлагач Предлога закона о буџету за 2026. годину на седници Скупштине Србије, рекао да у себи буџет по први пут садржи и такозвани зелени буџет, односно издвојено је за све пројекте који су везани за заштиту животне средине, за зелену агенду.
“То је веома важно, с обзиром да на такав начин пратимо и стандарде и принципе који важе и у Европској унији”, рекао је Мали.
Министар је навео и да је како би се подигао ниво транспарентности када је буџет Републике Србије у питању, по први пут уведен и интерактивни буџет преко сајта Министарства финансија.
“Сваки грађанин Србије има право да да своју сугестију, да да свој предлог, да постави питање око тога на који начин се евентуално троши неки новац или да да предлог како би неке ствари измениле”, рекао је Мали и позвао грађане Србије да дају своје предлоге и да максимално искористе ту могућност да на транспарентан и јаван начин утичу у стварању и креирању буџета.
Уз предложени буџет за 2026. годину, како је додао Мали, постоји и такозвани грађански водич.
“Од 2015. године сва објашњења, разјашњења и упутства су уз овај буџет и на тај начин желимо да допринесемо транспарентности и на такав начин омогућимо грађанима Србије да учествују у доношењу важних одлука за њихов живот”, додао је Мали.
Он је истакао и да овај буџет показује да Србија наставља да расте без обзира на изазове, како глобалне, тако и изазове са којима се наша земља суочава у региону, али и у земљи.
Подсетио је да су глобалне кризе присутне од 2020. године и да су од ковида, до сукоба у Украјини, умногоме утицале на глобални раст.
“Све је то окружење у којем смо припремали предлог буџета за наредну годину. Онда када погледате резултате, видећете да упркос свим тим изазовима наша земља ће имати ове године раст између два и 2,5 одсто. Упркос оним блокадерима који су желели да зауставе напредак наше Србије, упркос онима који су желели да онемогуће даљи убрзани раст и развој”, казао је Мали.
Подсетио је да је прошле године Србија била трећа најбрже растућа економија у Европи.
“Упркос свему томе нису успели и ове године ћемо да растемо. И ко погледа, упркос кризи 2020. године, сваке године Србија је расла и ми ћемо на такав начин испунити обећање које смо дали да до краја 2027. године са завршетком пројекта и програма ‘Скок у будућност’, Експо 2027, пређемо тај ниво БДП-а укупно од 100 милијарди евра. Поређења ради, 2012. бруто домаћи производ у нашој земљи био је око 33 милијарде. Три пута мање током веома изазовних година је огроман успех свих грађана Србије и на то посебно треба да будемо поносни”, истакао је Мали.
Додао је да је забележен убрзани раст уз отварање нових фабрика, нових радних места, улагање у инфраструктуру, путну, железничку, клиничке центре, пољопривреду и остале области.
Упркос свему томе, каже Мали, сачували смо макроекономску стабилност.
Када је реч о уделу јавног дуга у БДП-у, он је 43 одсто, што је дупло боље него што је просек Европске уније.
Истакао је и да Србија има никада веће резерве злата, више од 52 тоне у злату, што је, како је додао, више него све републике бивше СФРЈ заједно.
“Имамо више од 29 милијарди евра девизних резерви, имамо никада мању незапосленост, 8,5 одсто, никада већи број људи који у Србији ради, 51,5 одсто нам је стопа запослености и оно што је мени посебно важно, од 2013. године сачували смо стабилни девизни курс који довољно говори у прилог томе да се одговорно понашамо када је наша економија у питању”, рекао је.
Подсетио је да је Србија пре годину и по дана по први пут у нашој историји добила инвестициони кредитни рејтинг.
Када је реч о улагањима, односно оних ставки које су везане за животни стандард грађана Србије, Мали је истакао да се иде са повећањем плата од 1. јануара у јавном сектору за 5,1 одсто.
“Само ове године, од 1. јануара имали смо повећање плата за све запослене у јавном сектору од 8 одсто, осим за оне у просвети који су имали 11 одсто. Имали смо ванредно повећање зарада у просвети од 5 одсто у марту месецу. При томе смо за оне који су били запослени и који су запослени у високом образовању имали додатно ванредно повећање зарада од чак 16 одсто. Имали смо ванредно повећање зарада од 5 одсто од 1. октобра, за све запослене у просвети, све запослене у здравству. Идемо и са повећањем од 1. јануара 5,1 одсто, ако погледате кумулативно зараде само у просвети, дакле за ових 12 месеци повећање је 28,2 одсто. Ако погледате повећање у здравству, повећање је чак 19,6 одсто”, рекао је.
Упоређујући то са степеном и нивоом инфлације који је у октобру месецу 2,8 одсто, може се видети да када се говори о повећању зарада, увек се говори у реалном износу, дакле далеко изнад нивоа инфлације.
Када је реч о просечној заради, Мали је казао да је у септембру месецу износила 931 евро, а да се у децембру већ очекује да ће прећи 1.000 евра.
“Паралелно са подизањем плата, обезбедили смо и довољно новца у буџету за раст пензија. Раст пензија од 1. децембра ове године, наравно са ефектима на целу 2026. годину, 12,2 одсто. На такав начин, просечна пензија у Србији иде на неких 485, 490 евра”, истакао је Мали и додао да је просечна пензија 2012. године била око 202 евра када је чак 48,2 одсто, буџета ПИО фонда, дотиран из буџета Републике Србије.
Сада је тај податак 20,4 одсто, рекао је Мали и додао да се само 20,4 одсто неопходних средстава обезбеђује из буџета Републике Србије.
“Све остало, захваљујући пуној запослености, доприносима који се редовно плаћају”, додао је министар.
Као трећи веома важан аспект када је подизање животног стандарда грађана Србије у питању, Мали је истакао раст минималне зараде.
“Били сте сведоци ове године, у октобру, ишли смо са ванредним повећањем минималне зараде на 500 евра, идемо са још једним повећањем минималне зараде од 1. јануара наредне године, и минимална зарада у Републици Србији од 1. јануара 2026. године биће 551 евро”, казао је Мали.
За капиталне инвестиције 6,7 одсто БДП-а, пољопривреди 147,5 милијарди динара
Министар финансија Синиша Мали изјавио је данас у Скупштини Србије да је у предложеном буџету за следећу годину, заједно са локалним самоуправама, предвиђено око 740 милијарди динара улагања у капиталне инвестиције.
“То је око 6,7 одсто нашег БДП-а, а поређења ради 2010., 2011. и 2012. године улагање у капиталне инвестиције, дакле у инфраструктуру било је око два, 2,5 до 3,0 одсто БДП-а”, рекао је Мали.
Предложеним буџетом предвиђени су укупни приходи од 2.414,7 милијарди, расходи 2.751,7 милијарди динара, док је предвиђена стопа привредног раста три одсто, као и фискални дефицит буџета од три одсто бруто друштвеног производа.
Мали је навео да је од почетка ове године у Србији отворено 57,3 км нових ауто-путева, а да се до краја године очекује отварање још 40,5 километара ауто-путева и брзих саобраћајница, што значи да ће само ове године бити отворено 97,8 км нових ауто-путева.
“Глобална је криза, конфликт у Украјини и даље траје, енергетска криза, Трампове санкције разним земљама, пад је глобалног раста. Упркос свему томе, једна Србија наставља веома интензиван инвестициони циклус”, рекао је Мали,
Додао је да се наставља са улагањем у брзе пруге, где је приоритет брза пруга Београд-Ниш, па Ниш-граница са Северном Македонијом, као и граница до Бугарске.
Што се тиче улагања у енергетику навео је да се у вези са даљом гасном диверсификацијом улаже у интерконектор са Румунијом и Северном Македонијом, затим изградњу нафтовода до Мађарске.
“Ако само погледате буџет Министарства за јавна улагања, ту имате чак 30 образовних установа, дакле, школа, предшколских установа, факултета, које ћемо обновити или изградити током наредне године. Ту је и 10 здравствених установа, између осталих Тиршова 2, ГАК Вишеградска, Општа болница у Лесковцу, опремање, Општа болница у Новом Пазару”, рекао је Мали.
Истакао је да су врхунац улагања у даљу инфраструктуру, која је неопходна за Експо 2027 који ће бити организован у Србији.
“То је за нас највећа развојна шанса и сви ови пројекти, између осталих има их 323, које смо представили у програму Скок у будућност Србија 2027, сви су део буџета за наредну годину и то је тај континуитет о којем сам говорио још од почетка”, појаснио је он.
Истакао је да је издвајање за здравство веће за 63,6 милијарди динара у односу на ову годину, а за социјалну заштиту за 10,9 милијарди.
Што се тиче пољопривреде навео је да је у годинама за нама стално говорено да би требало да се обезбеди ниво од 5 одсто а следеће године улагање у пољопривреду биће 7,1 одсто буџета или 147,5 милијарди динара.
Посланичка питања: О буџету, Факултету за српске студије, Загорки Доловац
Посланици Скупштине Србије током дела седнице у којем су постављали питања Влади Србије говорили су о предложеном буџету за 2026. годину, формираном Факултету за српске студије у Нишу, али и о томе када ће врховни јавни тужилац Загорка Доловац поднети отказ.
Посланик Живота Старчевић из Јединствене Србије поставио је питање врховном јавном тужиоцу Загорки Доловац када ће да поднесе оставку.
Према његовим речима она је чињењем и нечињењем довела у питање поверење јавности у тужилаштво.
Борислав Антонијевић из посланичке групе “Ми снага народа” затражио је од Владе Србије и министра финансија да до почетка гласања о предлогу Закона о буџету, народним посланицима доставе на, како је рекао, систематизован начин потпуне информације о разлозима за повећање трошкова радова за све инфраструктурне пројекте, код којих је, како тврди, дошло до повећања трошкова кроз анексирање уговора у 2025. години.
Посланик посланичке групе “Ми глас из народа” Драган Станојевић казао је да је неопходно да јавност, као и посланици знају да ли на путу Србије ка ЕУ постоје неки услови, односно да ли Србија мора да се одрекне Косова и Метохије, призна геноцид, као и да ли актуелна власт ради у правцу сарадње са Бриксом.
Слободан Петровић из посланичке групе “Србија центар – Срце” упитао је ко је наредио полицији да, како тврди, физички спречи народне посланике опозиције да уђу у зграду Народне скупштине на своје радно место и присуствују данашњем заседању.
Такође, Петровић је истакао да је неопходно да јавност сазна тачно од Министарства одбора шта се тачно догодило у недељу 16. новембра 2025. године, када су медији објавили вест да се догодио инцидент код базе Дебела глава код Врања и да је том приликом пуцано на припаднике Војске Србије.
Растислав Динић “Зелено леви фронт – Не давимо Београд” изнео је тврдњу да нови Факултет за српске студије у Нишу служи за одмазду над, како каже, правим факултетом – Филозофским факултетом.
Ђорђе Станковић из посланичке групе “Народни покрет Србије – Ново лице Србије” питао је министра просвете Дејана Вука Станковића и премијера Ђуру Мацута у вези са Универзитетом у Нишу истичући да формирањем новог факултета желе да поделе један факултет и да на тај начин направе огромну штету том универзитету.
Славица Радовановић из Покрета радника Слога – струка питала је министра унутрашњих послова Ивицу Дачића када ће да изађе у јавност и каже ко се налази у Пионирском парку тзв. Ћациленду јер, како тврди, познато је да се тамо између осталих налазе убице, криминалци, батинаши, а пре неки дан је по наводима медија новинаре напао осуђени убица.
Посланици Србије започели су данас трећу седницу редовног јесењег заседања на чијем дневном реду је 58 тачака, међу којима је и Предлог закона о буџету за 2026. годину.
Седници, којој председава председница парламента Ана Брнабић присуствује 136 посланика, а почела је постављањем посланичких питања што је могуће сваког уторка и четвртка.
НБС: Ако НИС не добије лиценцу, нећемо дозволити да финансијски систем буде угрожен
Преузмите андроид апликацију.
