Ситнице које мењају све.
Стално се потенцира на томе колико је важно како започињемо дан. Какав год био ваш став о првом јутарњем оброку, морате да знате да он може побољшати ваше здравље, али и позитивно утицати на обим вашег струка.
Због тога је важно од чега нам се састоји први јутарњи оброк. Требало би да избегнемо намирнице пуне шећера и масти које имају супротан учинак од жељеног.
Ово је седам грешака које правимо са првим јутарњим оброком због којих се гојимо:
Избегавамо протеине
Кремаста кафа и колачић попут мафина чест су избор ако доручкујемо ван куће, такорећи с ногу. Реч је о финој комбинацији за очи и желудац, којој нажалост недостају протеини.
Истраживања су показала да доручак базиран на протеинима уравнотежује количине шећера у крви и смањује нагле нападе глади. Покушајте да започнете дан с два тврдо кувана јаја и јабуком или јогуртом у који сте додали чија семенке.
Претерујемо са соком
Воћни сок може бити одличан извор витамина и минерала, али није алтернатива конзумацији воћа. Поређења ради, једна просечна наранџа има око шездесет калорија, док чаша сока од истог воћа има готово двоструко више. Притом треба знати и да соку недостаје прехрамбених влакана, којих има у обиљу у природној воћки.
Нова студија објављена у часопису “ Appetite“ показала је и да особе које пију много сока имају виши крвни притисак од оних који то чине тек повремено.
Једемо погрешне масти
Познато је да су телу потребне масти да би могло нормално да функционише. Али то не значи да треба с њима претеривати, а посебно ако је реч о засићеним масним киселинама попут маслаца или сланине.
Позната њујоршка нутриционисткиња Bonnie Taub-Dix предлаже правилну дистрибуцију масноћа, па за доручак препоручује комбинацију здравих масти попут грчког јогурта с мало насецканих ораха.
Додајемо вештачке заслађиваче
Ако нешто нема калорија, не значи и да нема негативних последица на наше тело. Студија из часописа Натуре показала је да вештачки заслађивачи могу да наруше равнотежу бактерија у желуцу које резултирају појачаном потребом за фруктозом како бисмо се осећали задовољнима.
Нутриционисткиња Brooke Alpert из фирме „B Nutritious“ саветује испијање кафе без икаквих шећера, али с додатком зачина попут цимета, који ће подстаћи рад метаболизма.
Предуго чекамо на доручак
Ако први оброк у дану једемо тек након неколико сати од буђења, односно тек кад нас на то подсети крчање црева, веће су шансе да ћемо претерати с конзумацијом хране, те завршити са неком калоријском бомбом у руци.
Иако не постоји званични распоред када би требало да једемо први оброк у дану, ваља припазити да нам тело није изгладнело.
Не пазимо на величину намирница
Веровали или не, величина намирница утиче и на количину хране коју уносимо у организам. Студија са Универзитета Пенн Стате показала је да особе поједу и до осамдесет калорија више по оброку када конзумирају житарице мањег облика.
Главни разлог за то је што мере жељену количину “одокативном” методом. Уместо тога користите се кухињском вагом и поједите управо онолико хране колико треба вашем организму.
Једемо преобилне оброке
Прескакање доручка неповољно утиче на организам, као и превелики оброци. Велике количине хране оптеретиће тело, успорити метаболизам, те вас успавати.
Уместо тога треба бирати оброке састављене од уравнотежене размере протеина и угљених хидрата који нам дају довољно енергије за почетак радног дана.
Преузмите андроид апликацију.
