На данашњи дан, рођен је велики Синиша Михајловић. ФК Војводина за коју је популарни Миха наступао од 1988—1990. године, је кроз текст на сајту клуба, решила да подсети јавност на његову величину.
„Увек ћемо славити овај дан. Увек ће 20. фебруар бити посвећен њему. Увек ћемо памтити моменат када је дошао у Нови Сад. Увек ћемо памтити утакмицу када је дао првенац против Хајдука из Сплита. Увек ћемо памтити тренутак када поносно подиже пехар за првака Југославије. Увек ћемо памтити када поносно изговора да жели да се опрости у његовом Новом Саду.
Наш Синиша. Војводина и Миха. Нешто нераскидиво што ни тај ужасни, суморни, 16. децембар 2022. године неће раскинути.
На дан када је рођен Синиша Михајловић разговарали смо са седморицом његових пријатеља, сарадника, чланова породице и хроничара његовог времена…
За почетак смо сазнали како је Воша дошла до Михе.
– Играо сам некада у Вуковару и имао доста пријатеља тамо. Они су ми рекли да један “мали обећева”. Отишао сам, гледао меч, после ушао у свлачионицу и рекао му “сине, ако тако наставиш велике су шансе да дођем по тебе на лето”. Тако је и било – присећа се Милорад Косановић, тадашњи спортски директор клуба.
А, шта смо имали прилике прво да видимо на терену.
– Излази неко детенце, попут маслачка с оном фризуром… И у том моменту распали по лопти то дете, а она тако јако удари у пречку. Имам и дан данас утисак да ми тај звук зврји у ушима. Гледам данас оне пречке на “Ветернику” и имам утисак да се још увек тресу – говори нам новинар Лазо Бакмаз.
Управа клуба је била пресрећна урађеним послом.
– Када смо га први пут видели на терену само једна реченица нам је била у глави “е, такав нам треба”. Брзо смо схватили да смо добили најлепши цвет у букету лала, војвођанских – казује Јован Смедеревац, тадашњи председник Војводине.
Колико је био посвећен оном што ради најбоље се види из следећих речи:
– Заврши се тренинг, а ми после остајемо да изводимо слободне ударце. Синиша је био професионалац, велики друг и много добар човек. Његова дела памте се вечно – речи су Љубомира Воркапића, његовог тадашњег саиграча.
А, ван терена? Гестови за дивљење, уз један услов: да буде све анонимно.
– Много је помагао дечије село у Сремској Каменици, али није желео да се то зна. Памтимо га по томе колико је волео Нови Сад. Супруга, деца – сви воле Нови Сад. Један је Синиша Михајловић – порука је Цвијана Цвије Савковића, хроничара збивања у поносу “Српске Атине”.
Није лако описати једну такву величину у три речи.
– Легенда, велики борац и патриота. Могли би данима, недељама, месецима да причамо о Михи. Прве фудбалске кораке сам управо направио код њега у академији фудбала “Синиша Михајловић”. Велики, велики човек, наш Синиша – збори Стефан Ђорђевић, фудбалер Воше и породични пријатељ Синише Михајловића.
Један младић посебно је везан за Синишу. Он је добио име по њему и Миха га је крстио. У питању је Синиша Тањга, данашњи првотимац новосадског гиганта.
– Мој кум. Прво сећање на њега ми је моје крштење… Један великих хуманиста који је помагао свима. Такав се не рађа два пута – на најбољи могући начин закључује поносни кум.
Преузмите андроид апликацију.
