Месец јун 2021. године обележен је садржајном дипломатском активношћу. Свет је са посебном пажњом испратио самит лидера Русије и САД у чијој сенци је остао дипломатски поход председника САД на Европу.
Посетом Џозефа Бајдена Великој Британији и његовим учешћем на самиту Г7, а потом на самиту НАТО, искоришћена је прилика да се пошаље порука европским лидерима, „Америка се враћа“.
Посебно важан био је кратак разговор између америчког председника и немачке канцеларке, на маргинама самита Г7, јер није тајна да је много тога напукло у темељу стратешког партнерства ове две деценијама уназад блиске државе.
Том приликом договорен је билатерални сусрет лидера две земље, за 15. јул ове године. Готово извесно, на дневном реду, тада ће се наћи сва спорна питања између две државе.
Један од догађаја који је озбиљно нарушио немачко – америчке односе јесте афера прислушкивање. Наиме, крајем маја ове године, медији су објавили податке да су немачка канцеларка Ангела Меркел, као и други појединци из самог врха немачке политике, прислушкивани од стране обавештајно – безбедносних структура из САД и то ни мање ни више него преко данске обавештајне службе.
Додуше, треба нагласити да та вест није ништа ново.
Информација да американци прислушкују свог најближег савезника у Европи појавила се још 2013. године, изазвавши тада праву узбуну у дипломатским круговима.
Немачка јавност је такво понашање својих америчких савезника доживела готово као издају. Ништа другачије није било ни мишљење немачког политичког врха, па и саме канцеларке Меркел.
Међутим, на лавину незадовољства, изазваног таквим понашањем његове земље, тадашњи председник САД одговорио је доста смирено, па можда чак и ноншалантно. Тачније, том приликом, Барак Обама је поручио, да око тога не треба дизати толику прашину и да сви знају да се такве ствари дешавају.
Суштински, Обама је тада изнео сурову истину.
У данашњем свету сви прислушкују све. Непријатељи, као и обично, прислушкују једни друге. Пријатељи се прислушкују међусобно, јер је неретко важније знати шта мисли пријатељ него непријатељ.
Чак се и обавештајне службе у једној држави међусобно прате, како би се на тај начин контролисале, а да не говоримо о привредној, приватној, као и многим другим видовима шпијунаже.
Зато је Обама био сасвим у праву када је говорио да то није ништа чудно нити неуобичајено, али само док пролази испод радара јавности. Jер, када се за тако нешто сазна, онда то свакако постаје прворазредан скандал и захтева адекватан одговор. Међутим, осим протеста и љутње, одговора из Берлина није било.
Сви они који прате динамику међународних односа таквим епилогом ове ситуације свакако нису били изненађени. САД су светска сила број један и њима је дозвољено много тога што сваком другом не би било, па и то да без консеквенци прислушкују канцеларку најмоћније земље у Европи.
Међутим, „Афера прислушкивање“, представља нешто што је имало посебан одјек у јавности, али свакако не представља кључни проблем у односима САД и Немачке.
Много веће изазове, за партнерство између ове две државе, носи питање Немачког односа према Русији, а поготово Кини. Американци сматрају да је дошао последњи час, да се предузме шира акција ради сузбијања нарастајуће моћи Кине.
Уколико се нешто не учини одмах, САД ће изгубити прво економски, а затим политички примат на глобалном нивоу. Европа, а посебно Немачка, као њен мотор, у том плану сузбијања Кине имају можда и кључну улогу. Европско тржиште је стратешки важно за кинеску робу.
Извоз ЕУ у Кину у 2020. години износио је укупно 202,5 милијарди евра, док је увоз достигао 383,5 милијарди евра. Кина је, самим тим, постала први спољнотрговински партнер ЕУ у претходној години.
Следствено томе, сузбијање глобалне кинеске моћи, која почива пре свега на економским извозним капацитетима, зависи од одлучности ЕУ да се заједно са САД упусте у пројекат ограничавања кинеског извоза.
Ангела Меркел се, за сада, противи таквим идејама. Порука немачке канцеларке да се светска економија не може опоравити без Кине управо је потврда те тезе.
Међутим, тиме свакако није стављена тачка на ово питање. Американци неће тако лако одустати од свог стратешког циља, а састанак 15. јула 2021. у Белој кући биће нова прилика да се Немачка дисциплинује или што би се дипломатским речником нагласило, да се обнови партнерство и пољуљано поверење.
Има ли у Берлину довољно одлучности да се Американцима каже „НЕ“, време ће свакако показати. „Афера прислушкивање“ подсећа нас колико је снажан „амерички загрљај“, односно колико је тешко супротставити се вољи још увек најмоћније силе света.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнешени у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Преузмите андроид апликацију
