Најбурнији период у животу сигурно јесте период адолесценције. И сами родитељи не знају где су, траже формулу на који начин да приступе својој деци, како да задрже ауторитет и васпитну улогу.
Многа су питања која родитељи деце у адолесцентном периоду себи постављају, како би себи помогли, да на прави начин наставе са васпитањем своје деце, али да при томе не изазову контра ефекат.
Уважите адолесцентова осећања
Разговарајте са својим дететом о осећањима. Саопштите му да су она важна, да их је потребно исказивати и да ћете се на тај начин међусобно боље разумети.
Свако осећање је ок, али не и свако понашање
Како је период адолесценције заправо бунтован период, честе су изјаве мржње од стране адолесцената. Иза те „мржње“ заправо се крије емоција љутње.
Овде је битно дозволити детету да се осећа, али не и да се понаша на начин да угрози себе и друге.
Одредите правила и искажите јасна очекивања о доследности њихових спровођења, уз напомену да нема преговора око њих.
Разговарајте са децом колико су правила важна, позовите се на врховне вредности када дефинишете правила која су неопходна у заштити живота, здравља и безбедности.
Морате бити свесни да је много недоумица и збуњености на путу њиховог одрастања, уколико границе не постоје. Постављањем правила и граница, ствара се безбедна средина и код адолесцената развија осећај сигурности.
Препознајте када комуникација крене у погрешном правцу
Избегавајте да им сугерисање на нека њихова понашања не претворите у критиковање, моралисање, „смарање“ и сл. jер вас адолесцент неће ни чути, претвориће се све у једносмерну комуникацију, неприхватање порука, а неретко и отпор.
Позитиван став према грешкама
Објасните адолесценту да су грешке саставни део живота и да су ту као кораци, неопходни за стицање искуства. Свака грешка јесте део пута како би дошли до резултата. Никада, али никада их немојте исмевати због грешке.
Похвалите адолесценте
Похвала свима прија, па тако и деци у овом периоду. Само водите рачуна на који начин то чините.
Похвала због способности може да развије потребу да стално морају бити савршени и често подстичу забринутост да ли ће то постићи. Могу имати осећај да су, уколико не постигну савршенство, безвредни и да ако доживе неуспех, то може довести у питање љубав родитеља.
Указујте на пасивно понашање адолесцената и конфронтирајте се с њим
Пасивно понашање у периоду адолесценције у многоме је препознатљиво по томе што су деца склона да раде нешто „из ината“, баве се мноштвом активности које немају никакав циљ, као што су претеран унос хране, компулсивно пушење, нервозно лупкање ногама, стално типкање по телефону и сл.
Такође, нису ретка ни насилна понашања према осталој деци, а често долази и до самоповређивања. Ово су знаци да се адолесцент сусрео са проблемом, али да избегава да се суочи са његовим решењем.
Како се често дешава да адолесценти одбијају себи признати способност за промену понашања, тада је неопходно подупирати свесност и одговорност за таквим понашањем. Треба им указати да они нису такви, само су изабрали да се тако понашају. А свако понашање се да и променити.
Вежбајте постављање циљева
Како би усмерили адолесцента на будућност, помозите му да постави своје циљеве. Веома битно је да се на прави начин дефинишу циљеви, да им то не делује као да им неко други намење, јер ће то изазвати код њих осећај унутрашњег притиска, а може доћи и до конфликтних ситуација.
Покушајте да циљеве дефинишете на начин да то делује као да је то његов избор. Па тако формулација „ја хоћу да“ је добар почетак у квалитетном дефинисању циљева.
Kako kreirati elegantne „double denim“ stajlinge ovog proleća
Преузмите андроид апликацију.
