Srpska akademija nauka i umetnosti obeležila je Dan Biblioteke SANU i posvetila ga stogodišnjici rođenja lingvistkinje Mile Ivić.
U pozdravnoj reči tribine „Sto godina akademika Milke Ivić (1923-2011), predsednik SANU Zoran Knežević je podsetio da je Biblioteka počela sa radom 14. juna 1842. godine i da obeležavaju „impozantnu 182. godišnjicu rada“.
Knežević je podsetio da je Biblioteka SANU „jedna od ključnih jedinica SANU“, sa fondovima u kojima je oko 1.500.000 publikacija iz svih oblasti nauke i umetnosti, kao i zbirka starih i retkih knjiga, legati članova i fototeka sa oko 10.000 portreta i grupnih fotografija akademika.
„Naša Biblioteka aktivno učestvuje u pravljenju elektronskog kataloga Virtuelne biblioteke Srbije, dostupnog na internetu, a u opštoj čitaonici i čitaonici za članove SANU dostupno je preko 35.000 stranih naučnih časopisa i knjiga u elektronskom obliku“, naglasio je Knežević.
U svojoj besedi o lingvistkinji Ivić, akademik Miro Vuksanović je, između ostalog, govorio o njenoj „novosadskoj univerzitetskoj karijeri bez premca“, učešću u poslovima od „središnjeg značaja za srpskohrvatski, za srpski jezik“ i delovanju u SANU.
U obraćanju prisutnima u Svečanoj sali SANU, Vuksanović je istakao da je Ivić dosledno i uporno „uzdizala svoju naučnu biografiju od brucoša do akademika na glasu, ugledu i uticaju“.
„Ivić uzima maternju reč, kao komadić retke rude, kao dragocenu tvar, kao školjku, kao tajnu, dok maternju reč otvara, pažljivo osmatra, naučno a poredbeno s drugim jezicima“, ocenio je akademik.
Vuksanović je dodao da nas Ivić „takvim pronalascima i svojim knjigama gotovo sićušnog formata daruje kao što nije učinio niti jedan srpski lingvista dosad“.
Akademik Jasmina Grković Mejdžor je istakla da je Ivić „bila jedna od najumnijih srpskih lingvista“.
Prema njenim rečima, doba kada su u Novom Sadu delovali Ivić i njen suprug lingvista Pavle Ivić „ostaće zlatnim slovima upisano u istoriji srpske lingvistike“.“U Novom Sadu je osnovan Institut za lingvistiku u kojem je Ivić rukovodila projektom ‘Savremeni srpskohrvatski jezik’, čiji je glavni predmet bilo proučavanje književnog jezika posleratnog perioda“, navela akademik.
Grković-Mejdžor je podsetila da je, između ostalog, Ivić sarađivala sa Institutom za srpskohrvatski jezik u Beogradu, bila je predsednica Odbora za Rečnik u SANU, dugogodišnja urednica časopisa Južnoslovenski filolog, dok je u Matici srpskoj bila član Odeljenja za jezik i književnost.
„Objavila je veliki broj radova i više knjiga. Izdvojila bih ovom prilikom samo jednu – ‘Pravci u lingvistici’., čije je prvo izdanje ugledalo svetlo dana 1963. godine, a poslednje, deveto 40 godina kasnije“, podsetila je Grković Mejdžor.
Prema njenim rečima, Ivić je imala „retko ‘lingvističko oko’, a njenu veliku erudiciju pratili su nesvakidašnja pronicljivost, prirodna bistrina, znatiželja, strast prema istraživanju“, i s pravom je slovila za „izuzetnog profesora, harizmatičnog govornika“.
Tekstove Ivić je govorila glumica Vjera Mujović.
Vučić čestitao Jokiću koji je sa Denverom osvojio titulu NBA šampiona
Preuzmite android aplikaciju.
