Новосадско насеље Сајмиште почело је да се развија у моменту када је Нови Сад кренуо да се шири на запад.
Како су раније сајамске изложбе одржаване у ужем центру града, јубиларна десета изложба Новосадског сајма премештена је у велике хале у овом кварту где се одржава и данас, те се од давне 1940. године када се то догодило, простор у близини сајма почео називати Сајмиште.
Ово насеље је веома значајно јер лоцира многе здравствене установе. На Сајмишту се налази Клинички центар Војводине, Дечја болница, Завод за трансфузију крви, Бетанија, и јодна бања.
Такође, оно обилује и са неколицином образовних установа…
Медицински и Стоматолошки факултет, као и студентски дом за медицинаре, смештени су у овај део града, па није ни чудо што се каже да у овом кварту живе најпаметнији, или барем најупорнији људи.
Основна школа “Петефи Шандор“ већ дуго важи за једну од престижнијих школа у нашем граду. Деца која је похађају веома често иду на разна такмичења како из знања, тако и из спорта, а са истих се веома ретко врате празних руку.
Што се образовних установа тиче, Сајмиште је једина локација у граду на којој постоји школа за основно образовање одраслих “Свети Сава“.
Шетње Футошким парком у летњем периоду једна су од омиљених рекреативних дисциплина за младе, али и један од најлепших бегова од свакодневних проблема за све оне који су преоптерећени послом.
Колико је овај крај значајан за историју Новог Сада сведочи и чињеница да су на Успенском гробљу сахрањене веома значајне личности из историје српског народа попут Светозара Милетића, Јаше Томића, Павла Мачванског итд…
Хотел “Парк“ важио је за један од најпознатијих у нашем граду. Мале, велике матуре, апсолвентске вечери… све се прослављало у свечаној сали овог хотела, па није ни чудо што многи од нас најлепше успомене вуку баш из дискотеке “Dandy’’ која се налазила у њему.
Улица Новосадског сајма данас је све богатија кафићима и местима за уживање, а од када је изграђен тржни центар “Еркер“ у овом крају створила се знатно већа гужва.
Данас је све некако лакше и доступније, а из дана у дан добили смо већу могућност избора, у свим сверама нашег интересовања. Некада то није било тако.
Када смо били клинци нисмо могли да бирамо између три базена на који ћемо отићи. Знало се, ако ћеш на затворени базен идеш на “СПЕНС“, а ако ћеш на отворени, идеш на “Сајмиште“.
Тако смо за неку симболичну цену карте одрастали пржећи табане по врелом бетону спортског центра “Сајмиште“, док су они који су међу нама важили за највеће мангупе уредно прескакали ограду базена из правца Футошког парка, како би им остало џепарца за макар још један кувани кукуруз.
У оквиру спортског центра “Сајмиште“ налазе се и велики спортски терени са којих су потекли многи млади репрезентативци из нашег града.
Одмах до терена постоји један кисок, толико мали да у њега једва стане троје људи када бирају прилоге. То је роштиљница “Папричица“ која је годинама важила за локал са најбољом пљеском у граду.
После лудих журки у дискотеци “Aquarius’’ редовима испред “Папричице“ се није назирало краја, те и кад је дискотека затворена, Новосађани су очували своју навику и из разних делова града долазили на најбољу шпиковану.
Између младих се увек водила полемика. Ако си потекао са Сајмишта важио си за много “кул фацу“ и то си морао да истакнеш.
Увек је постојала јасна разлика између омладине из ПК кварта, односно, кварта у кварту како би рекли и оних који се сматрају да су са Сајмишта.
ПК кварт који се такође налази на Сајмишту, добио је име по улици Париских комуна и у неком моменту наших младости, важио је за крај из кога потичу “најопаснији“ момци, што сведочи и сам број навијачких графита које можете видети шетајући туда…
Преузмите андроид апликацију.
