Арктички морски лед могао би да се топи брже у наредним годинама због променљивих ветрова јер они контролишу куда иде топлија вода из Атлантског океана, објавио је данас часопис „Сајенс њуз“.
Мали делови отворене воде и танког леда прекривају Фрамски мореуз који се налази између Гренланда и норвешког архипелага Свалбард, док ветрови регулишу количину релативно топле, слане воде која се помера на север у Арктички океан.
Ветрови над Северном Америком и Евроазијом кружили су од 2007. до 2021. године на такав начин да су смањили прилив топлије атлантске воде на Арктик што је помогло у успоравању топљења морског леда током тог периода, чак и када се загревање атмосфере повећало.
То, међутим, може да се промени за само неколико година.
Фаза, која је трајала око 15 година, је при крају, рекао је физички океанограф Игор Пољаков са Универзитета Аљаске „Фербанкс“.
Обим летњег морског леда на Арктику се брзо смањивао из године у годину од 1979. до 2006. јер се због ветрова више топлије воде из Атлантског океана кретало преко Фрамског мореуза, када је нестајало око милион квадратних километара леда по деценији.
Година 2007. је рекордна за губитак леда на Арктику и означила је крај те „негативне“ фазе.
Од тада до 2021. године, стопа губитка морског леда на целом Арктику је опала, смањујући се за само око 70.000 квадратних километара по деценији.
Преузмите андроид апликацију.
