Почетна > Свет
Свет

САД сутра обележава 21 годину од напада 11. септембра

У Сједињеним Америчким Државама сутра ће бити обележена 21. годишњица од када су исламски терористи отели четири путничка авиона и извели највеће терористичке нападе у савременој историји.
Фото: Танјуг/Axel Houmadi

Председник САД Џозеф Бајден обратиће се тим поводом и положити венац код Пентагона, саопштила је Бела кућа, пренео је АП.

Прва дама Џил Бајден говориће на Националном меморијалном обележју лета 93 у Шенксвилу, у Пенсилванији.

Потпредседница Камала Харис и њен супруг присуствоваће у Њујорку церемонији комеморације у Националном меморијалном центру 11. септембар.

У уторак 11. септембра 2001. године, нападачи самоубице отели су америчке путничке авионе и ударили њима у два њујоршка небодера, убивши хиљаде људи.

Овај напад остаје један од најтрауматичнијих догађаја века, не само за Америку већ и за остатак света, пренео је Би-Би-Си.

Четири авиона која су летела над источним делом Сједињених Америчких Држава истовремено је отео мали тим отмичара.

Они су затим употребљени као џиновски навођени пројектили како би ударили у зграде симболе Њујорка и Вашингтона.

Два авиона ударила су у Куле близнакиње Светског трговинског центра у Њујорку.

Први је ударио у Северну кулу у 08:46 часова по источном времену, други је ударио у Јужну кулу у 09:03 сати.

Зграде су се запалиле, заточивши људе на вишим спратовима, и обавивши читав град густим димом.

За мање од два сата, обе куле од 110 спратова срушиле су се у огромном облаку дима.

У 09:37 часова, трећи авион уништио је западно крило Пентагона – огромног седишта америчке војске надомак Вашингтона, главног града државе.

Четврти авион срушио се у поље у Пенсилванији у 10:03, након што су путници пружили отпор.

Верује се да су отмичари намеравали да нападну зграду Капитола у Вашингтону.

Свеукупно је животе изгубило 2.977 људи не рачунајући 19 отмичара, већина њих у Њујорку.

Страдало је свих 246 путника и чланова посаде у четири авиона, у Кулама близнакињама, погинуло је 2.606 људи на лицу места или касније од повреда, а у Пентагону је страдало 125 људи.

Најмлађа жртва била је двогодишња Кристина Ли Хенсон, која је умрла у једном од авиона са родитељима Питером и Сју.

Најстарији је био 82-годишњи Роберт Нортон, који је био у другом авиону са супругом Жаклином, са којом је путовао на свадбу.

Кад је ударио први авион, процењује се да је у кулама било 17.400 људи.

Нико није преживео изнад зоне удара у Северној кули, али је 18 њих успело да побегне са спратова изнад зоне удара у Јужној кули.

Међу жртвама било је држављана из 77 земаља.

Њујорк је изгубио 441 припадника служби хитних интервенција.

Хиљаде људи је рањено или је касније развило болести повезане са нападима, а међу њима и ватрогасци који су радили у рушевинама.

Нападе је из Авганистана испланирала екстремистичка исламистичка мрежа Ал каида.

Предвођена Осамом Бин Ладеном, Ал каида је кривила САД и њене савезнике за ратне сукобе у муслиманском свету.

Отмице је извело 19-оро људи, радећи у три тима од по пет чланова и једном од четири – у авиону који се срушио у Пенсилванији.

Свака група је имала неког ко је прошао пилотску обуку и то у летачким школама у САД.

Петнаест отмичара били су Саудијци као и сам Бин Ладен.

Двојица су били из Уједињених Арапских Емирата, један из Египта и један из Либана.

Мање од месец дана после напада, председник САД Џорџ В. Буш повео је инвазију на Авганистан, уз подршку међународне коалиције, како би искоренио Ал каиду и пронашао Бин Ладена.

Међутим, америчка војска је тек 2011. године коначно лоцирала и убила Бин Ладена у суседном Пакистану.

Наводни планер напада од 11. септембра, Халид Шеик Мухамед, ухапшен је у Пакистану 2003. године.

Од тада га држе у америчком притвору у Заливу Гвантанамо где још увек чека на суђење.

Било је потребно више од осам месеци да се рашчисти „Нулта тачка“ – место на ком су се срушиле Куле близнакиње.

На тој локацији сада се налазе споменик и музеј, а зграде су поново подигнуте, али другачијег изгледа.

Завршена централна грађевина – Светски трговински центар Један илити „Кула слободе“ – још је виша (541 метар) од оригиналног Северног торња, који је био висок 417 метара.

Реновирање Пентагона потрајало је нешто мање од годину дана, а особље се вратило у канцеларије у августу 2002. године.

Partnerstvo SAD i Srbije iskovano u Drugom svetskom ratu

 

Преузмите андроид апликацију.