Викторович Манојло рекао је и да се за сада обојена револуција у Србији развија по класичном сценарију.
Проф. др Андреј Викторович Манојло је политиколог, професор на Универзитету Ломоносов где предаје (између осталих предмета) и „обојене револуције“ на смеру Информациони и хибридни ратови. Један је од највећих стручњака за феномен обојених револуција у Русији. Аутор је више од 70 књига и 290 стручних чланака из области информационих и хибридних ратова и технологија „обојених револуција“ међу којима су „Генеза савремених обојених револуција“, „Хибридни ратови у контексту пост глобализације“, „Информациони рат и нова политичка реалност“, „Фејк новости и технологија превентивне делегитимизације избора“ и многи други.
Сем теорије, феноменом преврата се бави и практично: 2019. је уз његову помоћ обнародован и спречен контакт заменика Чавеса – Диосдада Кабиља са ЦИА и преврат у Венецуели који је спреман у режији ЦИА. Као последица ове операције смењен је саветник за безбедност председника САД Џон Болтон.
Проф. др Викторович Манојло у разговору за РТ Балкан осврнуо се на дешавања у Србији.
– По мом мишљењу, то што се сада догађа у Србији је веома налик на понављање „булдожер револуције“ која се догодила 5. октобра 2000. године. Зато што протести које гледамо не изгледају као стихијски већ се чини да су то унапред организовани скупови. Могу се, наравно, разумети људи који су незадовољни овим или оним странама живота, животним стандардом, економијом, сиромаштвом, јер проблеме има свака држава. Нема тог лидера у свету и шефа државе који не прави грешке. Али у овом случају сценарио који се одвија у Београду је веома налик на класичну обојену револуцију која се већ одиграла у Србији 2000. године. И која је добила назив „булдожер револуција“, то јест све се одвија по истом обрасцу, само без булдожера – каже он.
Додаје и да људи нису тек тако дошетали на главне тргове, да су многи од њих доведени, што значи да је то припремано унапред, види се координација ових деловања. И све ово показује да се примењују савремене технологије организовања државног удара и преврата.
Главна карактеристика обојене револуције
Како каже, у прве редове се истура омладина што је једна од карактеристика обојене револуције.
– Зато што се најпре млади људи гурну под пендреке и водене топове полиције а онда се избаци парола „бију нашу децу!“ То је типична техника – објашњава.
Викторович Манојло рекао је и да се за сада обојена револуција у Србији развија по класичном сценарију.
– Ако се погледа најновија пракса организовања и спровођења обојене револуције на примеру покушаја државног преврата у Белорусији 2020. године, види се да је тамо био покушај „хибридне обојене револуције“. Тамо већ није било „Мајдана“ у смислу сталног логора на главном тргу, који је неопходан ради стварања агресивне политичке руље. Организатори су користили „тактику роја“, када се агресивна руља по сигналу појављује у разним деловима града, у овом случају Минска, тако да полиција се баца свом снагом са свих страна у кварт у коме би се агресивна руља одједном ниоткуда појавила, да би оградила и смирила опасност. У тренутку када би се снаге реда ту окупиле, агресивна руља би се моментално по наредби разилазила и одмах би се у другом делу града такође по команди стварала друга иста таква агресивна руља, на месту где нема полиције и органа реда јер су они већ били премештени у кварт где је била претходна руља. Ова тактика се назива „тактика роја“. И активно је коришћена у Белорусији – прича угледни професор и додаје:
Људи се мобилишу под неполитичку агенду
Сасвим је могуће, ако се догађаји у Београду буду развијали у правцу омасовљења, да ће исте ове технологије бити коришћене и код вас. Следећа технологија карактеристична за савремене обојене револуције је „мрежно управљање протесним групама и покретима“, код које се померање протесних група по граду управља и координира уз помоћ, на пример, неког канала на апликацији Телеграм. Тако је било и у Белорусији где је постојао канал „НЕКСТА“ на коме су у реалном времену објављиване наредбе руководилаца протеста својим активистима. У суштини, делатности разних протесних група су координиране из једног центра.
Следствено и овде у Србији, исте те технологије не само да ће бити примењиване већ, како изгледа, оне се већ сада примењују.
– Посебно треба обратити пажњу на „технологије конфликтне мобилизације“. Под овим технологијама се имају у виду технологије увлачења обичних грађана у протесте. Код савремених обојених револуција ове технологије се користе под испрва политичком агендом. То јест, људи се не изводе на улице уз политичке пароле, већ уз пароле протеста против сиромаштва, корупције, крађе и другог – истиче професор.
Објашњава и коју методологију користи опозиција и да људе мобилишу под неполитичку агенду.
– И овде се иста таутологија спроводи: људе изводе под паролом „Вучић је лопов“, а то није политичка парола. Људи се мобилишу под неполитичку агенду а која се касније, када се људи већ сакупе на неком великом тргу и претворе у руљу, претвори у пароле које брзо постану политичке. То јест, појави се политички програм уперен против власти. Може се очекивати да ће све ове технологије бити примењиване и код вас.
„Ватрени појас и поход на Рим“
Наговештава и примену ДДос напада или технологије.
– Да, то је такође веома опасна техника. Тачније, овде је реч о две технике. Прво су ДДоС напади када се по кругу око главног града ствара „ватрени појас“, који почиње као шумски пожар да се са разних страна приближава главном граду. Када масовни протести који почињу као демонстрације а касније се претварају у масовне нереде, крену да се појављују у свим већим градовима у провинцији. И колико год да власт има полицајаца њих свеједно не може бити довољно ако истовремено све гори.А затим ти протести могу бити искоришћени да се направе колоне које би кренуле према Београду. И тада се користи друга техника, такозвани „поход на Рим“. То је техника коју је први применио Гарибалди, а затим и Мусолини – објашњава руски експерт.
Истиче и да, уколико је обојена револуција већ почела, лидер државе више и нема других могућности, он ће морати да се бори до краја, а да у супротном, врло лако се може догодити да прође као Мубарак, Гадафи, Милошевић који су одбијали да се боре.
Aleksić pozvao na rušenje institucija, a sada sve svaljuje na studente: Možda ih je poneo trenutak!
Преузмите андроид апликацију.
