Пласман јабука из Србије у Русију, која је и даље наше највеће извозно тржиште, успорен је протеклог месеца. У Русији се и даље шире засади овог воћа, али је новина да се форсира домаћи садни материјал и строго мотри на увозне цене.
Пред крај прошле године, како се могло недавно чути од стручњака за воћарство, у Русији је донета уредба да се субвенције добијају само на домаће саднице. Договорено је и да се увоз забрани ако цена увозних јабука буде доста нижа од домаћих. Пре ове одлуке на руско тржиште ушла је велика количина овог воћа из Кине због чега је у хладњачама крајем 2022. било до 20 одсто више јабука у односу на прошлу сезону.
„Имамо податке до краја јануара ове године. Извезли смо ово воће у 26 држава, а највећи пласман био је у државе ван Европске уније. У Руску Федерацију смо извезли од 72 до 75 одсто тих количина. Сада је извоз у Русију мало стао, али није тачно да га уопште нема како се недавно чуло у јавности. Могуће је да је активирана ова уредба која је донета у Русији“ каже професор Зоран Кесеровић са Пољопривредног факултета у Новом Саду.
Истовремено, Уједињени Арапски Емирати и Саудијска Арабија избијају на високе позиције што се тиче извоза, а отвара се и индијско тржиште. Кесеровић располаже подацима да је у првих 11 месеци 2022. из Србије извезено 136.000 тона јабуке у вредности од око 100 милиона евра. У односу на исти период 2021. то је био пад за 16 одсто.
У том периоду смо свеже јабуке такође највише извозили на руско тржиште али је овај удео, у односу на ранији период кад је износио 74 одсто, смањен на 69 процената. Када је реч о ЕУ највише смо извозили у Мађарску и Румунију (али индустријску јабуку и ону друге класе) а од земаља Цефте највише у Црну Гору и Босну и Херцеговину.
Недавно је на панелу о трендовима у производњи и извозу овог воћа, било речи и о томе колико је важно усвајати нове технологије и подизати нове засаде са сортама које се траже у свету и да ли Европска унија жели наше јабуке. Стручњаци напомињу да не треба занемарити ни домаће тржиште.
„Треба подстицати потрошњу воћа, али и повећати подстицаје по хектару. Не могу бити исте субвенције за ратарске и воћарске, повртарске и виноградарске културе“ сматра Кесеровић.
Преузмите андроид апликацију.
