Док однос Русије и Украјине доминира вестима, поглед уназад на дугу, испреплетену историју ових суседа открива како је и када створена позорница за данашњи сукоб.
Заједничко наслеђе две земље сеже више од хиљаду година уназад у време када је Кијев, сада главни град Украјине, био у центру словенске државе, Кијевске Русије, родног места и Украјине и Русије. Године 988. Владимир I, кнез Новгорода и велики кнез Кијева, прихватио је православну хришћанску веру и крштен је у кримском граду Херсонесу. Од тог тренутка, како је и руски лидер Владимир Путин недавно изјавио: „Руси и Украјинци су један народ, јединствена целина“.
Ипак, током протеклих 10 векова, Украјина је више пута била дељена од стране конкурентских сила.
Монголски ратници са истока освојили су Кијевску Русију у 13. веку. У 16. веку пољска и литванска војска напале су је са запада. У 17. веку, рат између Пољско-Литванске Уније и Руског царства довео је земље источно од реке Дњепар под руску контролу. Исток је постао познат као „лева обала“ – Украјина; а земљама западно од Дњепра, или „десном обалом“, владала је Пољска.
Више од једног века касније, 1793. године, десна обала је припојена Руском царству. Током година које су уследиле, политика позната као русификација забрањивала је употребу и проучавање украјинског језика, а људи су били под притиском да пређу у руску православну веру.
Украјина је неке од највећих траума претрпела током 20. века.
После комунистичке револуције 1917. године, Украјина је била једна од многих земаља у којима је вођен брутални грађански рат пре него што је 1922. године била потпуно апсорбована у Совјетски Савез. Почетком 1930-их, да би натерао сељаке да се придруже колективним фармама, совјетски лидер Јосиф Стаљин је организовао глад која је довела до смрти милиона Украјинаца.
Након тога, Стаљин је послао велики број Руса и других совјетских грађана — многи од њих нису говорили украјински нити су имали везе са регионом — како би помогао да се поново насели исток.
У том тренутку историје створене су трајне линије раседа. Пошто је источна Украјина дошла под руску власт много раније од западне Украјине, људи на истоку имају јаче везе са Русијом и вероватније ћеподржавати лидере који су склони Русији.
Западна Украјина је, насупрот томе, провела векове под променљивом контролом европских сила као што су Пољска и Аустро-Угарска империја — што је један од разлога зашто су Украјинци на западу склонији да подржавају политичаре који нагињу ка Западу.
Источно становништво има тенденцију да више говори руски и православне је вере, док становници западног дела више говоре украјински и католичке су вере.
Распадом Совјетског Савеза 1991. Украјина је постала независна. Али уједињење земље показало се тешким задатком.
Као прво, „осећај украјинског национализма није толико дубок на истоку колико је на западу“, каже бивши амерички амбасадор у Украјини Стивен Пајфер. Прелазак на демократију и капитализам био је болан и хаотичан, а многи Украјинци, посебно на истоку, чезнули су за релативном стабилношћу ранијих епоха.
„Највећа подела после свих ових фактора је између оних који саосећајније гледају на руску царску и совјетску власт у односу на оне који их виде као трагедију“, каже Адријан Каратнички, стручњак за Украјину и бивши сарадник Атлантског савета Сједињених Држава. Ове пукотине су откривене током Наранџасте револуције 2004. године, у којој су хиљаде Украјинаца марширали како би пружили подршку већој интеграцији са Европом.
На еколошким мапама можете чак видети и поделу између јужних и источних делова Украјине – познатих као степе – са њиховим плодним земљиштем; и северних и западних региона, који су више пошумљени, каже Серхи Плоки, професор историје на Харварду и директор украјинског истраживачког института. Он каже да карта која приказује разграничење између степе и шуме, дијагоналну линију између истока и запада, „упадљиво личи“ на политичке карте украјинских председничких избора 2004. и 2010. године.
Крим је окупирала и анектирала Русија 2014, након чега је убрзо уследила сепаратистичка побуна у источном украјинском региону Донбаса која је резултирала проглашењем Народних република Луганска и Доњецка које подржава Русија. Данас су руске трупе поново нагомилане на украјинским границама, линијама раседа које одражавају бурну историју региона.
Преузмите андроид апликацију.
