Млади руски брачни пар лекара Марија и Борис Шевчук, који су одбили да потпишу петицију и учествовање у демонстрацијама подршке председнику Русије Владимиру Путину и рату у Украјини, били су принуђени да бољи живот потраже ван Русије. Одлучили су, као и на хиљаде других Руса, да побегну у Сједињене Америчке Државе, преласком њихове јужне границе и да потраже азил.
Међутим, уместо азила њих је сачекао имиграциони затвор. „Напустио сам Русију због места истог као Русија”, рекао је Шевчук.
Када су супружници Шевчук успели средином априла да дођу у Мексико и потом у америчку луку за улазак у земљу, очекивали су да ће их дочекати „укус истинске слободе”. Предали су пасоше, а уместо азила, на рукама су осетили хладни додир лисица. Одведени су у удаљени имиграциони притвор у руралну Луизијану. Ту су их раздвојили и после шест тешких месеци у притвору, супружници су поново заједно, пише Њујорк Тајмс.
Случај брачног пара лекара није усамљен. Многи долазе с очекивањем да ће бити добродошли у САД, јер се као и Америка боре за демократију у Русији и Украјини. Међутим, брзо се разочарају. Олга Никитина је још једна Рускиња која је са супругом побегла из Русије и била притворена пет месеци као и Шевчукови. Рекла је да су их третирали као ђубре.
Многи тражиоци азила тврде да је њихов боравак био препуштен на милост и немилост чувара, који су били или равнодушни или чак непријатељски расположени.
Током једног трансфера Бориса Шевчука, чувар му је ставио лисице и оборио га је на земљу тако да је повредио главу јер је пао на бетон и нос му је прокрварио.
„Схватио сам да сам напустио Русију због места истог као што је Русија”, рекао је Шевчук, који је после штрајка глађу и жалби упућених омбудсману, групама за људска права и Високом комесаријату УН за избеглице успео да снизи суму коју треба да плате да би били пуштени из притворног центра. После разних перипетија успео је да се споји са супругом.
Makron stigao u prvu posetu SAD od početka Bajdenovog mandata
Преузмите андроид апликацију.
