Руски држављани, односно физичка и правна лица из Руске Федерације у последњих месец дана су у Србији оснивали 58 привредних друштава. Највећи број фирми регистрован је у Београду (43), Новом Саду (осам) и Лозници (три).
Према подацима Агенције за привредне регистре (АПР) ова друштва су регистрована највише за рачунарско програмирање, изградњу стамбених и пословних зграда, консултантске активности у вези са пословањем и осталим управљањем, ресторане, трговину на велико различитом робом. То су најчешће регистроване делатности и међу осталим привредним друштвима уписаним у регистар.
Ако се узме у обзир чињеница да је сваког месеца од почетка године у Србији оснивано у просеку 737 привредних друштава, број фирми које су од почетка украјинске кризе основали руски држављани је занемарљив. Ко су ти млади људи који говоре руски, и обично са малом децом шетају по центру града и којих има све више у Београду?
Дејан Ранђић, председник Управног одбора ИЦТ ХУБа (Центар за развој технолошког предузетништва и иновација), каже да постоји немали број људи из ИТ индустрије који су из Русије дошли у Београд. Они се баве аутсорсингом, односно услужним пословима или делом операција за западне компаније. Живе углавном у престоничким хотелима и раде онлајн, односно на даљину. Међутим, наш саговорник наглашава да ИТ компаније из Русије, које углавном послују за западне фирме, разматрају могућност да се пребаце у Србију и одавде раде.
„Интересовање постоји већ двадесет и више дана, од када је отежано плаћање због санкција које је ЕУ увела Русији. У Русији постоји озбиљна аутсорсинг индустрија западних компанија. Значи, они раде део операција за фирме са Запада. Постоје пословни системи који имају можда и 100.000 запослених широм света, од којих је део операције реализован у Русији, у којој је радило 500 или 1.000 људи који су руски држављани. Одједном је онемогућено функционисање тог дела операције, а није их лако заменити. Те фирме у овом тренутку трагају за могућностима да комплетну операцију што значи, људе, систем па и њихове породице, пребаце на неку другу локацију.“ објашњава Ранђић.
“Apple” i “Facebook” su davali korisničke podatke hakerima koji su se lažno predstavljali
Преузмите андроид апликацију.
