Сеоце смештено у јужном делу Бачке, преживело и владавину Турака, данас, чини се, ништа не може пореметити у његовом напредовању.
Иако о настанку имена Руменка постоји неколико легенди, склони романтици, најпре смо усвојили теорију о хекатрима цветних поља булки због којих се црвенела цела околина насеља, због чега је оно и добило своје првобитно име – Пирош.
Друга легенда своје корене тражи у далекој историји. Наиме, ћерка Светог Ладислава I која се звала Пирошка (касније преудата за византијског цара Јована II Комина, прекрштена и названа Ирина), често је путујући за Цариград одмарала баш на овом простору због чега су га становници назвали Пирош-мајор.
Као и сваком поштеном бачком селу, друштвени живот почиње од цркве која се налази у средини места. Црква Светих Петра и Павла подигнута је негде почетком 18. века и од тада стрпљиво посматра рушење старих и грађење нових кућа, ресторана, игралишта, те свих оних интересантних садржаја који се налазе у њеној околини.
Какво је то место из кога долазе тако културна, простодушна и пријатна деца? Да ли су за овако васпитане клинце одговорни родитељи, баке и деке, или сама атмосфера која је знатно спорија и “здравија“ у односу на ону која влада у бетонским конструкцијама нашег града?
Поред породице, код основа васпитања, школа, такође, има огроман значај. Основна школа Свети Сава једна је од озбиљнијих образовних установа у читавом јужнобачком округу. Она је чак проглашена за “најригорознију“ школу у том округу, а ђаци који изнедре из њеног крила, са својим првим кораком ка свету одраслих и средњој школи, обично буду сврстани међу најбоље.
Поред школе постоји и вртић “Весели патуљци“ у склопу којега се налази дечији боравак за децу до четвртог разреда. Уколико имају пуно домаћег, а родитељи им се још нису вратили са посла, из града, малишани су већ навикли да одлазе тамо и уз дружење испуњавају своје дневне обавезе.
Ретко ћете видети село… што Руменка заправо и није, само јој локалци тако од миља тепају, да на свом простору има толико садржаја намењених деци. На малом простору направљено је место за неколико дечијих игралишта, фудбалски и кошаркашки терен, а од недавно се изградио и простор за мању децу и њихову игру.
Чарда “Златно звонце“ једно је од места које би било греота да не посетите уколико се нађете у овим крајевима. Налази се на обали канала ДТД, а надалеко је позната по својој пикантној рибљој чорби. Поред чорбе као главног специјалитета, “Златно звонце“ мами својим домаћим палачинкама и разноврсном понудом колача.
Када смо код колача, не можемо да заборавимо новоотворену посластичарницу Еуро, која се налази одмах преко пута цркве и која је, иако не постоји дуго, Руменчанима постала синоним за добар сладолед!
Поред горе наведене посластичарнице, центар Руменке од скоро је обогаћен и другим, новим, локалима који чине да ово место ни секунду не касни у корак са модерним временом и његовим бенефитима. Један такав новоотворени локал је и ресторан “Lunch“.
У ‘’Lunch-u’’ ћете приметити екстремно љубазно и насмејано особље које ће вас купити већ у првих неколико минута ваше посете. Ресторан оваквог типа, који поред пријатног амбијента и доставе хране, прави и меније за фирме као и кетеринг, олакшао је живот и уштедео много времена становницима овог краја.
За младе је ту “Napoli“. То је локал који са његова два билијарска стола одише шмеком правог паба. То је онакво место на које увек можеш да одеш са екипом и да се одлично проведеш, мада… можеш и сам, јер је екипа увек тамо.
Разне кафане су пре епидемиолошке ситуације забављале локалце са живим свиркама до касно у ноћ. Млади су се окупљали на неколико места, зависи од жанра музике коју слушају, али би се на крају сви сусрели на једном месту.
Окупљала их је малена сеоска пекара, која је са припремањем пецива за наредни дан почињала је око 3 сата након поноћи, а своја врата за купце отварала у 6 сати ујутру. Знало се, након кафане, око 4 ујутру, иде се испред производног дела пекаре, где пекар изнесе тек испечене вруће хлебове, те сви задовољно пешаче својим кућама мљацкајући.
Руменка је позната и по “Руменачкој пихтијади“. Пихтија је чудновата клопа коју или јако волите, или као већина, апсолутно не подносите.
Међутим, у сржи ове манифестације пихтије су најзанемарљивије и оно што се најбрже заборави. Оно шта остаје у успоменама и срцима јесте дружење и број људи који тог дана изађе из својих свакодневних калупа и обавеза и дође да се подружи са пријатељима, комшијама и познаницима.
Руменка у периоду пихтијаде направи велику бину на отвореном, те на њој угости огроман број познатих бендова, традиционалних тамбураша и фолклораша и на тај начин не дозвољава да заборавимо ко смо и одакле потичемо.
Преузмите андроид апликацију.
