Проширење остаје на агенди ЕУ током шведског шестомесечног председавања Савету ЕУ, које је почело 1. јануара, потврдила је за бањалучке „Независне новине“ Џесика Розвал, министарка за европске послове Шведске.
„Током шведског председавања спремни смо да наставимо европске интеграције западног Балкана у складу с недавним споразумима, укључујући одлуку Европског савета да додели статус кандидата за БиХ. То је део програма шведског председавања, где смо експлицитно споменули западни Балкан“, навела је Розвал.
У плану који је Шведска објавила на свом сајту за сада нису предвиђени посебни сусрети или самити лидера ЕУ и западног Балкана, као што је то био случај протеклих неколико председавања када су земље попут Чешке, Немачке и Словеније организовале важне самите и састанке између лидера ЕУ и региона о темама попут енергетике и зелене агенде, рата у Украјини, правне државе и борби против корупције.
У програму шведског шестомесечног председавања, које је почело у јануару, о проширењу и суседству ЕУ највише се говори у контексту рата у Украјини и потребе да се кроз ширење ЕУ промовишу европске вредности и регион одвуче из руске сфере утицаја. Све области деловања које је у оквиру свог програма најавила Шведска директно или индиректно тичу се рата у Украјини, попут енергетске кризе и декарбонизације економије, решавања проблема миграција и безбедности.
У програму је наглашено и да ће Шведска наставити да спроводи одлуку Европског савета, највишег тела ЕУ, које обухвата шефове држава и влада земаља чланица, о давању кандидатског статуса Украјини и Молдавији.
„Наставићемо процес ЕУ интеграција земаља западног Балкана. Будућност ових земаља и њихових грађана је у ЕУ. ЕУ мора да настави пружати подршку овим земљама у њиховим напорима да имплементирају реформе као део приступног процеса. Реформе у области правосуђа и владавине права су од круцијалне важности“, наглашено је у документу о шведском председавању.
У делу програма у којем се говори о безбедности такође се спомиње регион, јер је наглашено да су безбедносна дешавања на западном Балкану важна и за регион и за ЕУ.
У контексту интеграција западног Балкана важно је разумети француски став током њеног председавања ЕУ да је питање проширења потребно повезати с питањем реформе ЕУ.
Француска, наиме, жели да се пре проширења ЕУ поједностави процес доношења одлука унутар ЕУ, посебно кад је у питању област спољне политике, где се одлуке морају доносити консензусом 27 земаља чланица, што често слаби међународну позицију и утицај Брисела. Француска је иницирала Европску политичку заједницу као форум земаља чланица ЕУ и нечланица ЕУ у Европи, осим Белорусије и Русије. У свом програму Шведска спомиње да ова заједница доприноси дијалогу, али за сада не најављује посебне активности у вези с њом.
У вези с реформом ЕУ, Шведска истиче да ће настојати да постигне широки консензус међу земљама чланицама како даље наставити с тим процесом.
„Ако околности дозволе, председавање ће унапредити дискусију о ефективном доношењу одлука, укључујући и питања о квалификованој већини током гласања о одређеним питањима у области спољне политике и безбедности“, наглашено је.
Још једно питање у контексту западног Балкана односи се на сарадњу ЕУ с трећим земљама у области миграција, као и ефикасније враћање миграната којима је азил одбијен.
ЕУ планира да замени руски гас енергијом из обновљивих извора
Преузмите андроид апликацију.