Главне немачке политичке странке данас ће представити своје изборне програме, а у фокусу су економија, миграције и рат у Украјини, преноси Ројтерс.
Делови програма су процурели медијима раније данас и указују на напоре опозиционих странака да апелују на гласаче кроз политику јачања економије, која је ослабила другу годину заредом, а индустријски лидери попут Фолксвагена се суочавају са страном конкуренцијом.
Конзервативни лидер Фридрих Мерц и његова странка Хришц́анско-демократска унија (ЦДУ) циљају да смање пореза на доходак, пореза за корпорације и снизе цене електричне енергије као начин за јачање економије.
Упркос томе што је Мерц сигнализирао одређену отвореност за умерене реформе, такође је рекао да планира да се држи уставом утврђеног ограничења владине потрошње познатог као дужничка кочница.
Овај механизам контроле дуга је уведен након финансијске кризе 2009. године, али критичари тврде да кочи раст ограничавањем задуживања и улагања.
Са друге стране, Социјалдемократе (СДП) канцелара Олафа Шолца, чија се трочлана владајућа коалиција распала прошлог месеца, планирају да реформишу систем дужничке кочнице.
СПД је такође предложио подстицање приватних инвестиција и модернизацију инфраструктуре са ванбуџетским фондом од 100 милијарди евра, као и увођење премије „Маде ин Германy“ како би подстакли инвестиције.
Под вођством Шолца, Немачка је повећала трошкове одбране и постала друга земља на свету, после САД, по пружању војне помоћи Украјини.
Мерц се залаже за слање ракета Таурус Кијеву, што је корак за који Шолц верује да би могао да увуче Немачку у директну конфронтацију са Русијом.
Насупрот томе, крајње десничарска Алтернатива за Немачку (АфД), која је тренутно на другом месту после конзервативаца у истраживањима јавног мњења, жалаже се прекид испоруке оружја Украјини и наставак добрих односа са Москвом.
Још једно питање за које се очекује да ће бити кључно за бираче на наредним изборим су миграције, посебно након недавне најаве владе у Берлину да је обуставила провере захтева за азил сиријских избеглица.
Немачка, која је пружила добродошлицу сиријским и другим избеглицама током мигрантске кризе 2015, од тада је променила став и ове године је поново увела граничне провере.
Мерц је тражио да мигранти буду одбијени на немачким границама, а да треће земље процесуирају њихове захтеве за азил.
Шолцу је у понедељак изгласано неповерење, а немачки председник Франк Валтер Штајнмајер мора да одлучи да ли да распусти парламент и распише изборе.
Штајнмајер има 21 дан да донесе ту одлуку, а због планираног времена одржавања избора, очекује се да ће то учинити после Божића, наводи АП.
Након што се парламент распусти, избори морају бити одржани у року од 60 дана.
Немачки изборни систем традиционално ствара коалиције, а анкете показују да ниједна странка није ни близу да осовји апсолутну већину.
Ово је шести пут у послератној историји Немачке да се одржавају превремени избори, а последњи пут су одржани 2005. године.
Južna Koreja: Policija zatražila nalog za hapšenje bivšeg šefa vojne obaveštajne službe
Преузмите андроид апликацију.
