Председник Националног просветног савета професор Радивоје Стојковић изјавио је да је Предлог стандарда квалитета уџбеника Завода за унапређње образовања и васпитања, којим се регулише примена такозваног родно осетљивог језика у уџбеницима, враћен на дораду, како би се поштовао став лингвистике и србистике.
„Стојимо на становишту да стандарди треба да се прилагоде ставу Матице српске и Одбора за стандардизацију српског језика који су се изјаснили о овом питању“, рекао је Стојковић за Вечерње новости.
Завод је Националном савету доставио Предлог стандарда којим се уводи обавеза да се до 24. маја 2024. године уџбеници за основне и средње школе у Србији буду написани родно остељивим језиком, што значи да уџбеници који нису написани таквим језиком не би могли више да се користе од школске 2024/2025. године, наводе Вечерње новости.
Напомиње се да су Матица српска и Одбор за стандардизацију српског језика у свом мишљену навели: „Будући да се у Предлогу стандарда квалитета уџбеника на више места, сасвим оправдано, инсистира на томе да питања, задаци и налози у уџбеницима и свим текстовима буду јасно формулисани, прилагођени узрасту и развојном нивоу ученика, да језик којим су написани буде функционалан и доприноси лакшем разумевању садржаја, потпуно је нејасно зашто се у њему инсистира на родно остељивом језику, иако се у самом тексту предлога он не пирмењује“.
Преузмите андроид апликацију.
