На новосадском Успенском гробљу сахрањена су многа велика имена, личности важне за Нови Сад, али и за Србију. Светозар Милетић, Јаша Томић, Васа Стајић само су неки од њих, а на истом месту почива и Јован Обреновић, средњи и мање познати брат кнеза Милоша Обреновића и Јеврема Обреновића.
Теодор Михаиловић и Вишња Урошевић имали су три сина, Милоша – рођеног 1780, Јована – рођеног 1786. и Јеврема – рођеног 1790. године.
Милошева судбина свима је позната. Највише се памти по предвођењу Другог српског устанка, након чега је касније постао и кнез, тада аутономне кнежевине Србије.
Јеврем Обреновић постао је кнез Шабачке нахије и један је од најзнаменитијих Шапчана свих времена.
Јован Обреновић, најмање познат, или бар најмање помињан од све тројице, био је кроз свој живот генерал, командант и гувернер, а његова животна прича завршава се управо у Новом Саду, на Успенском гробљу.
Као и своја браћа, рођен је недалеко од Ужица. Одлучио се да прати стопе старијег брата и будућег кнеза Милоша, па је тако учествовао и на састанку у Такову, када се подизао Други српски састанак.
У Бици на Љубићу 1815. године био је на челу свог војног реда, а српски устаници ту су забележили велику победу против Османлија.
За Милоша био је јако везан и јако му је био веран, те је покушао да угуши сваку буну и спречи незадовољство усмерено ка његовом старијем брату.
Због своје преданости предводио је и одређене преговоре са Турцима, а једно време био је на челу Рудничке, а касније и Пожешке нахије. Живео је у Брусници, а касније у Пешти све до 1934. године.
Те године враћа се у Чачак и постаје начелник тамошњег округа, а саградио је и свој конак, који још увек стоји.
Обновио је Страцимирову задужбину, Цркву Вазнесења Господњег, а подигао је и Храм Светог Ђорђа, Цркву Вазнесења Христовог и Цркву Светог Николе у Брусници.
Након што је донесен тзв. Турски устав 1838. године, права кнеза Милоша као владара су ограничена, а у његову помоћ „притрчао“ је управо његов млађи брат Јован.
Уследила је Јованова буна, која је за циљ имала да укине тзв. Турски устав и супротстави се уставобранитељима, али је трајала само пет дана и окончана је као неуспешна. „Угушио“ ју је Тома Вучић Перишић.
Милош и његови саборници напустили су земљу под притисцима неистомишљеника који су сада били део власти, а Јован је осуђен најпре на 10 година затвора, да би касније казна била смањена на три године.
Јован Обреновић био је у Србији све до 1842. године, када је Тома Вучић Перишић организовао своју буну и „скинуо“ са власти лозу Обреновића, да би трон преузео Александар Карађорђевић.
Јован је тада отишао у Аустрију, у оквиру које су били Нови Сад и Сремски Карловци.
Управо је у Карловцима живео све до 1850. године, када је преминуо. Сахрањен је на Успенском гробљу у Новом Саду.
Karađorđe boravio u Petrovaradinskoj tvrđavi, za Novi Sad ga vezuje još jedna stvar
Преузмите андроид апликацију.
