Захваљујући активностима РФЗО и министарства Здравља почетком године је усвојена нова листа лекова за лечење малигних болести, а у претходне две недеље су донете и прве конзилијарне одлуке тако да су први пацијенти већ започели терапију иновативним лековима на Институту за онкологију и радиологију Србије, рекао је за Танјуг Душан Ристић, начелник стационара Клинике за медикалну онкологију.
Он је подсетио да по први пут лекови са нове листе нису само лекови за одмакле стадијуме болести, који се користе за продужење живота пацијената, већ и за ране стадијуме где се очекује да ће ти лекови донети и разлику у преживљавању, истакао је Ристић.
„Овим је терапија малигних болести у Србији добила шеснаест иновативних лекова за лечење карцинома дојке, карцинома плућа, карцинома простате, малигног меланома, колоректалног карцинома, примарног карцинома јетре и мултиплог мијелома, рекао је Ристић.
„Са увођењем нових лекова, очекујемо и значајно повећање прилива пацијената у терцијарне центре и потпуно нови сет логистичких проблема“, рекао је Ристић.
„Што се тиче Института, очекујући прилив нових пацијената захваљујући разуневању министарства Здравља и Правде, дуплирани су капацитети за примену терапије преко дневних болница у оквиру постојећег простора на Институту. Надамо се да ћемо потпуним реконструкцијама дневних болница успети да нашим пацијентима омогућимо примену терапије уоптималним временским и просторним условима“, рекао је Ристић.
Нажалост, поред позитивних ефеката, стручњаци се спремају и за потпуно нови сет нежељених ефеката нових лекова које се већ региструју у свету.
„Институт је препознао овај проблем те покушавамо да уведемо како бољу комуникацију са пацијентима, у циљу раног пријављивања нежељених ефеката, тако и формирање потпуно новог мултидисциплинарног тима – конзилијума који би се брзо и ефикасно бавио најозбиљнијим нежељеним ефектима ове терапије. Наравно и да обезбедимо лекове за контролисање нежељених дејстава иновативних лекова“, рекао је Ристић.
„Први пут мултидисциплинарни тим не би чинили само доктори који се баве онколошким пацијентима већ практично доктори свих специјалности који се сусрећу са аутоимуним болестима, јер су нежељена дејства имунотерапије по својој природи најсличнија аутоимуним болестима – дерматолози, кардиолози, неуролози и други“, рекао је др Ристић.
„Овим се надамо да ћемо заокружити цео процес примене иновативне терапије и обезбедити максималну корист по наше пацијенте у најбезбеднијим условима“, рекао је Ристић.
Prijava mladih za stručnu praksu u državnim institucijama do 15. aprila
Преузмите андроид апликацију.
