Изненађујуће је велик број римских императора који су рођени ван Италије. На подручју наше земље их је чак седамнаест, што представља петину свих владара Римског царства.
На врхунцу моћи римско царство се простирало на три континента, није заобишло ни цео Балкан да буде под будним оком овог вечног града. Један од многобројних римских императора рођених на подручју данашње Србије, се истиче као најзначајнији, а остао је запамћен и као император који је стао на крај прогону хришћана, па чак и прешао на њихову веру, обезбедивши хришћанству завидан положај водеће монотеистичке религије. У питању је Константин Велики рођен на територији Ниша .
Луције Домиције Аурелијан (lat. Lucius Domitius Aurelianus; рођен септембра 214. године на малом сеоском имању у околини Сирмијума, у Доњој Панонији, на тлу данашње Србије, умро 275. године код Константинопоља) био је римски цар између 270. и 275. године. Аурелијан је у почетку био обичан војник, али је храброшћу и разборитошћу почео да гради успешну каријеру у војсци. Цар Клаудије је на самрти одредио Аурелија за наследника трона што су прихватили и Сенат и војска.
Аурелије је био један од највећих римских царева позног царства, зато је и прозван Реститутор орбис. Осим овог, војска и римски народ су му наденули још два имена: Мачоношац – као вичном и храбром војнику и Беллаторис – због његовог јунаштва и милосрђа.
И у питањима религије, Аурелијан је био пагански реформатор: био је на страни митраизма, једног култа који је стигао са Истока и који се брзо раширио нарочито међу војницима. Стари римски богови изгубили су свој значај у великој мери.
Флавије Грацијан Август (lat. Flavius Gratianus Augustus; Сирмијум, 8. април 359 — Лугдунум, 25. август 383), познат као Грацијан, био је цар Западног римског царства од 375. до 383. године. Био је син Валентинијана I из брака са Марином Севером и био је рођен у Сирмијуму у Доњој Панонији,
У Грацијаново доба Православље је постало водећа вера у Царству. Под Амброзијевим утицајем, Грацијан је забранио паганске култове у Риму. Сам више није носио обележја врховног свештеника (понтифеx маxимус) римског паганског култа (што је чак и Константин Велики чинио), а наредио је да се из римског сената уклони олтар богиње Победе.
Флавије Јовијан (lat. Flavius Iovianus), познатији само као Јовијан, био је римски цар свега осам месеци од 26. јуна 363. до 17. фебруара 364. године. Јовијан је упамћен по неславном миру склопљеним са персијским краљем Шапуром II, али и као једини римски цар рођен у Сингидунуму. Јовијан је рођен 331. године у Сингидунуму и о његовој каријери пре ступања на трон не знамо много. Јовијанов избор за цара, више него неочекиван, спроведен је захваљујући популарности његовог оца међу обичним војницима, а још више потребом да нови цар преузме команду и извуче војску из тешког положаја.
Марко Аурелије Клаудије Готски (рођен 10. маја 213. или 214. године – умро јануара 270. године), познат под именом Клаудије II, владао је римским царством мање од две године (од 268. до 270.), али је током овог кратког периода био успешан и вољан владар. Његово порекло није познато, али се убраја у Илирске цареве. Клаудије је вероватно био из околине Сирмијума у Доњој Панонији, или из Дарданије, тада у Горњој Мезији. Клаудије је био командант римске војске која је победила Готе у бици код Ниша септембра 268. године. Одмах затим Клаудије је задобио римски престо. Оптужбе да је тада убио свог претходника Галијена нису никада биле доказане.
Константин Велики (lat. Constantinus Magnus; 27. фебруара око 272,[а] Наис — 22. маја 337, Никомедија), био је римски цар (324—337) познат по томе што је донео две судбоносне одлуке које су промениле ток европске историје. С једне стране, стао на крај прогону хришћана, па чак и прешао на њихову веру, обезбедивши хришћанству завидан положај водеће монотеистичке религије (који има и данас); с друге стране основао је град раван Риму — Константинопољ, осигуравши тако опстанак Царства на Истоку дуго после пада Рима и западних провинција у 5. веку.
Флавије Јулије Констанције (lat. Flavius Iulius Constantius; Сирмијум, 7. августа, 317 — Мопсуестија, новембар 361), познат и као Констанције II (лат. Цонстантиус II), био је римски цар од 337. до 361. године. Констанције је рођен у Сирмијуму и добио је титулу цезара од оца. Када је Константин Велики умро 337. године, Костанције II је организовао да се сви потомци његовог деде, Констанција Хлора и Флавије Максимијане Теодоре буду побијени. Констанције је водио послове хришћанске цркве. Често је стајао на страну аријанаца, па је чак сазвао аријански сабор у Равени 359. године. Констанције се женио три пута, а његова постхумно рођена кћи касније се удала за цара Грацијана.
Флавије Констанције (? — 2. септембар 421), или Констанције III је био римски војсковођа и на крају римски цар. Током друге деценије петог века је већ неформално држао власт, а 421. је за кратко постао савладар Хонорија, цара Западног римског царства. Констанције је рођен у Наису, данашњем Нишу. Био је војник од каријере. Као магистер милитум под Хоноријем, успешно је бранио Западно римско царство. Нарочито се истакао у гушењу побуне узурпатора Константина. За те заслуге добио је титулу патриција и стицао све више утицаја над неспособним. Хоноријем.Констанцијев успех у оквиру царске породице, дао је наду и другим војним командантима на Западу да ће и сами моћи постати цареви.
Марко Аурелије Валерије Максимијан Херкулије (lat. Marcus Aurelius Valerius Maximianus Herculius; рођен око 250. године, умро јула 310. године) био је римски цар, заједно са Диоклецијаном од 1. марта 286. године до 305. године. Рођен је у сиромашној породици у околини Сирмијума, у Доњој Панонији, на тлу данашње Србије. Максимијан се пробијао у војсци све до 285. године, када га је нови цар Диоклецијан, његов пријатељ, начинио цезаром и владарем западног дела царства. Следеће године Максимијан је постао август, заједно са Диоклецијаном, а 293. када је Диоклецијан увео тетрархију, Констанције Хлор је постао Максимијанов цезар и оженио се његовом ћерком.
Nemamo mi problem sa temama, ali zna se šta mora da bude ZSO
Преузмите андроид апликацију.
