Републичка изборна комисија (РИК) доставила је грађанима на кућну адресу информацију о променама које су предвиђене Актом о промени Устава Републике Србије, о којима ће се изјашњавати на референдуму 16. јануара.
Циљ промене Устава је обезбеђивање веће независности, ефикасности и одговорности судства, веће самосталности и одговорности јавног тужилаштва, боља заштита права грађана и јачање владавине права, напомиње РИК.
Истакнуто је да се амандмани предвиђени Актом о промени Устава односе на правосуђе и да се њиме не мењају други делови Устава.
Њиме су предвиђене додатне гаранције за независност судства и судија, гарантује се и сталност судијске функције и предвиђа да ће највиши суд у Републици бити Врховни суд.
Судије, председника Врховног суда и председнике судова, према уставним новинама, бираће Високи савет судства, а не више Народна скупштина, а предвиђене су у и промене у организацији јавног тужилаштва које би требало да обезбеде самосталност и одговорност јавних тужилаца.
Главне јавне тужиоце и јавне тужиоце бираће Високи савет тужилаца, а не више Народна скупштина.
У детаљном објашњењу поменутих измена, РИК појашњава да се мењају уставне одредбе о уређењу судова и јавних тужилаштава, а имајући у виду да постоји међузависност између ових одредби и других одредби Устава, измењени су и чланови који се тичу начела поделе власти, надлежности Народне скупштине, начин одлучивања у Народној скупштини и састав Уставног суда, као и избор и именовање судија Уставног суда.
Акт о промени Устава предвиђа и додатне гаранције за независност судства и судија, па РИК указује да је у систему поделе власти на законодавну, извршну и судску, судска власт независна.
„Однос три гране власти заснива се на међусобном проверавању и равнотежи, што значи да ни судска власт не може бити издвојена и одговорна сама себи. Судска власт припада судовима који су независни, а њихову одлуку може преиспитивати само надлежни суд у законом прописаном поступку, као и Уставни суд у поступку по уставној жалби“, наведено је.
Прокламовано је и да је судија независан, као и да је забрањен сваки непримерен утицај на судију у вршењу судијске функције.
Укида се први избор судија на мандат од три године и гарантује сталност судијске функције, која траје од избора за судију док судија не наврши радни век.
Предвиђени су и разлози због којих судији може пре времена да престане функција, што значи да се законом не могу прописивати други разлози.
Одлуку о престанку функције може да донесе само орган који судије и бира, а то је Високи савет судства.
Амандмани предвиђају и промену назива највишег суда у Републици, па ће уместо Врховни касациони суд тај суд носити назив Врховни суд, који је према објашњењу РИК-а, у складу са правном традицијом Србије, као и са надлежностима које традиционално има највиши суд у држави.
Високи савет судства чиниће 11 чланова од којих су шест судије које бирају њихове колеге судије, четири истакнута правника које бира Народна скупштина и председник Врховног суда који, како наводи РИК, представља судску власт у целини.
Представници извршне и законодавне власти ће на овај начин у потпуности бити искључени из избора судија, а исто важи и за избор председника Врховног суда и председнике судова, које ће такође бирати Високи савет судства.
За чланове Високог савета судства из реда истакнутих правника могу бити изабрана лица са најмање 10 година искуства у правној струци, који не могу бити чланови политичке странке и морају бити достојни ове функције.
Њих бира Народна скупштина после спроведеног јавног конкурса.
Највеће промене тичу се организације јавног тужилаштва и предвиђају да функцију јавног тужилаштва врше Врховни јавни тужилац, главни тужиоци и јавни тужиоци.
Главни тужиоци вршиће функцију садашњих јавних тужилаца, а садашњи заменици јавних тужилаца постаће јавни тужиоци и вршиће функцију јавног тужилаштва заједно са главним јавним тужиоцима.
РИК указује да се предвиђеном променом обезбеђује већа самосталност и одговорност носилаца јавнотужилачке функције.
У складу са називом највишег суда промењен је и назив највишег јавног тужилаштва у Врховно јавно тужилаштво, којим руководи Врховни јавни тужилац.
Амандмани предвиђају и да главне јавне тужиоце и јавне тужиоце бира Високи савет тужилаца, а не више Народна скупштина на предлог владе.
Међутим, само Врховног јавног тужиоца ће и даље бирати Народна скупштина на предлог Високог савета тужилаштва, после спроведеног јавног конкурса.
РИК напомиње да је Високи савет тужилаца самосталан државни орган који обезбеђује и јемчи самосталност и јавног тужилаштва, Врховног јавног тужиоца, главних јавних тужилаца и јавних тужилаца.
Овај орган има 11 чланова од којих су пет јавни тужиоци које бирају главни јавни тужиоци и јавни тужиоци, четири истакнута правника које бира Народна скуоштина, Врховни јавни тужилац и министар надлежан за правосуђе.
Амандманима је предвиђено да министар не може да гласа у поступку утврђивања дисциплинске одговорности јавних тужилаца.
О свим овим променама грађани ће се на референдуму изјаснити одговором са „да“ или „не“ на питање „Да ли сте за потврђивање акта о промени Устава Републике Србије?“
Републички референдум биће одржан у недељу 16. јануара од 7 до 20 часова.
Преузмите андроид апликацију.
