Републички хидрометеоролошки завод (РХМЗ) објавио је јутрос наранџасти метеоаларм за територију целе Србије.

“Прогнозиране су опасне временске појаве, а таквог су интезитета да могу проузроковати материјалну штету и бити опасне по људе и животиње. Треба бити врло обазрив, свестан ризика и редовно информисан о детаљима очекиваних метеоролошких услова. Пратити савете које дају надлежне државне службе”, наводи се на сајту РХМЗ.
Почетак дуготрајног топлотног таласа на територији Републике Србије обележиће максимална температура данас (30. јула) од 33 до 37 степени, а од петка (31. јула) биће од 35 до 38 степени, локално и до 40.
Према актуелним прогнозама, топлотни талас ће се задржати током целе прве декаде августа, а најизраженији ће бити у периоду од 5. до 8. августа, када се у већини места очекује максимална дневна температура око 40 степени.
У урбаним срединама прогнозирају се и тропске ноћи, са минималном температуром од 20 до 24 степена, а у Београду од 22 до 26 степени.
На крају прве декаде августа повећаће се вероватноћа за локалне пљускове и грмљавину, али без значајнијег освежења. Иако ће интензитет врућине постепено ослабити, максимална дневна температура ће се и даље у већини места кретати од 30 до 35 степени.
РХМЗ је објавио и хидролошко упозорење према којем ће се на Дунаву, Сави и на Тиси код Титела водостаји наредних дана кретати испод ниских пловидбених нивоа.
Како се наводи у упозорењу РХМЗ, дуготрајан период веома високе температуре доводи до акумулације топлотног стреса и значајног повећања ризика по здравље становништва. Највећи ризици односе се на појаву топлотног удара, сунчанице и дехидрације, а посебно су угрожене најосетљивије категорије становништва – деца, старије особе, хронични болесници, труднице, као и лица која раде или бораве на отвореном.
Препоручује се избегавање директног излагања сунчевом зрачењу у периоду од 10 до 17 часова, када су температура ваздуха и УВ зрачење најинтензивнији, уз редовно уношење течности и боравак у расхлађеним просторијама кад год је то могуће.
У густо изграђеним урбаним срединама, нарочито у саобраћајним гужвама и зонама са интензивним загревањем асфалта, бетона и других вештачких површина, топлотно оптерећење биће додатно изражено, што ће додатно повећавати ризик од прегревања организма и погоршања здравственог стања осетљивих категорија становништва.
Дуготрајан период високе температуре, уз исушивање вегетације и земљишта, значајно повећава ризик од избијања и брзог ширења пожара на отвореном. Посебно су угрожени шумски комплекси, пољопривредне површине, ниско растиње и запуштено земљиште. У таквим условима пожари се могу брзо ширити чак и при слабом ветру, што додатно отежава њихово локализовање и гашење.
Топлотни талас који дуго траје значајно оптерећује електроенергетски систем услед повећане потрошње електричне енергије за расхлађивање, док се истовремено повећавају захтеви за водоснабдевањем.
Висока температура може да доведе до деформације и омекшавања асфалтних коловоза, повећава ризик од прегревања мотора и пуцања пнеуматика, као и вероватноћу саобраћајних незгода услед смањене концентрације учесника у саобраћају.
У железничком саобраћају повећава се ризик од деформације (дилатације) шина услед екстремног загревања челика. Истовремено, очекује се изражен топлотни стрес у пољопривреди и сточарству, са неповољним утицајем на биљну производњу, здравље животиња и продуктивност.
Мацут на крају скупштинске расправе: Наш одговор грађанима биће јос више рада
Преузмите андроид апликацију.




