У оквиру пројекта „Један појас – вишеструка заштита“, Лабораторија за земљиште и агроекологију Института за ратарство и повртарство, у сарадњи са Покретом горана Новог Сада, спровела је истраживања везе између пољозаштитних појасева и квалитета земљишта.
Земљиште је узорковано на три локације у близини пољозаштитних појасева у Војводини, у катастарским општинама Гаково, Биково и Милешево.
Према механичком саставу (садржају песка, праха и глине), није примећена видљива разлика ни међу три посматрана локалитета, нити унутар сваког од локалитета. Међутим, утврђено је да земљишта из пољозаштитног појаса показују значајно већи садржај хумуса у поређењу са производним парцелама, у интервалу од 3,6% (Гаково) до чак 5,7% (Милешево).
Садржај хумуса у земљишту пољозаштитних појасева представља добар показатељ природног потенцијала ових парцела, које су деградиране губитком хумуса услед дуготрајне обраде.Према садржају лакоприступачног фосфора и калијума, видљив је снажан утицај човека на квалитет земљишта.
Ова хранива нису равномерно распоређена по производним парцелама, што указује на потребу за пажљивијом применом минералних ђубрива како би се постигла боља уједначеност у њиховој расподели.
У земљишту самих пољозаштитних појасева утврђен је висок садржај фосфора и калијума који су овде доспели ветром са површина парцела.
Пољозаштитни појасеви су дизајнирани управо да спрече даље ширење загађења. Они функционишу као баријере, задржавајући и филтрирајући вишак хранива, чиме значајно смањују негативан утицај интензивне пољопривреде на околно земљиште и водотоке.
Успостављање нових пољозаштитних појасева представља дуготрајан процес, због чега је важно да сачувамо постојеће. Потребно је да према њима поступамо домаћински, јер они представљају чуваре плодности наших њива и гаранцију будућности наше пољопривреде.
Заштита пољозаштитних појасева није само задатак пољопривредника, већ и свих нас. Потребна нам је свест о значају ових појасева у очувању животне средине и одрживом развоју. Заједничким напорима можемо обновити и унапређивати постојеће појасеве, враћајући им њихову природну улогу и доприносећи здрављу наших земљишта.
Активности су део пројекта „Један појас – вишеструка заштита“, који реализује Покрет горана Новог Сада, са још две чланице Мреже ПВ – Рурални центар Сова из Сремске Миторвице и Удружење Дечија еколошка академија из Новог Сада.
Ове активности су део ЕКО СИСТЕМ програма, који реализују Млади истраживачи Србије, а подржава Шведска.
Gradsko zelenilo počelo jesenju sadnju drveća, danas i sutra biće posađeno 48 stabala
Преузмите андроид апликацију.