Европски парламент вечерас је завршио дебату о резолуцији о примени заједничке спољне и безбедносне политике ЕУ (ЗСБП), која би требало да буде усвојена сутра, а у делу тог документа који се односи на Србију наводи се да Београд мора да се усклади са спољном политиком Уније.
У резолуцији, када је реч о Србији, наводи се да Европски парламент „жали због континуирано ниског степена усклађености Србије“ са заједничком спољном и безбедносном политиком и понавља “да би нова преговарачка поглавља требало да буду отворена тек када Србија ојача своју преданост реформама у подручјима демократије и владавине права и покаже да је у потпуности усклађена са спољном политиком ЕУ“.
У резолуцији Европског парламента, чији је аутор председник комитета за спољне послове Европског парламента, Немац Давид Мекалистер, наводи се да се Србија, као земља која тежи европској интеграцији, “мора придржавати заједничких вредности и права ЕУ“.
Основ Резолуције су, како се наводи, тектонске промене које су настале у геополитичком окружењу и које су резултат руске војне агресије на Украјину и других међународних изазова.
Када је реч о политици ЕУ према Западном Балкану, наглашава се да је на Западном Балкану потребно да земље кандидати и потенцијалне земље кандидати у потпуности ускладе своје политике са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, посебно с политиком санкција против трећих земаља.
У резолуцији се, како се могло чути током дебате у Европском парламенту, позива Европска комисија и државе чланице да се користе овом политиком као алатом за побољшање сарадње са земљама Западног Балкана.
Истиче се и снажна подршка Европског парламента европској будућности земаља Западног Балкана и њиховом довођењу до статуса пуноправних чланица Уније.
У вези са БиХ позива се да се донесу „циљане санкције против дестабилизирајућих актера у Босни и Херцеговини, укључујући оних који угрожавају њену сувереност и територијалну целовитост, посебно Милорада Додика“ и позивају све државе чланице да дају свој глас за овај корак.
Резолуција изражава забринутост у вези са садржајем и „начином на који су измењени изборни закон Босне и Херцеговине и Устав Федерације Босне и Херцеговине, с обзиром на то да је високи представник за БиХ измене предложио на дан избора, што би могло угрозити демократски легитимитет и учврстити етно-национализам“.
Осим тога, резолуцијом се позива високи представник и државе чланице да продуже мандат операције ЕУФОР “Алтеа“, ‘”али и да се на одговарајући начин припреме за алтернативне сценарије“.
У тексту се, такође, изражава забринутост због рада комесара за проширење Оливера Вархељија и “навода да комесар за суседство и проширење намерно настоји да заобиђе и поткопа улогу демократских реформи и реформи владавине права у земљама које хоће да се придруже Унији“.
У тексту се с тим у вези апелује на Европску комисију “да покрене независну и непристрасну истрагу о томе да ли поступање и политика коју заговара комесар за суседство и проширење представља кршење Кодекса понашања чланова Европске комисије и његових обавеза“.
Током расправе о резолуцији речено је да је потребно истаћи да ЕУ мора да појача „веродостојност процеса проширења на начин да се очува његова утемељеност на заслугама, између осталог у погледу демократије, основних права и владавине права у оквиру поглавља 23. и 24. у ревидираној методологији проширења, избегавајући притом политизацију процеса проширења због билатералних спорова“.
Европски парламент позива државе чланице да одређене одлуке у питањима заједничкое спољне и безбедносне политике, без војних импликација, доносе квалификованом већином, “посебно ако се оне односе на санкције и људска права“.
Преузмите андроид апликацију.