Рекордни раст цене злата на више од 4.000 долара за унцу додатно јача амбиције Кине да изгради финансијски систем који би мање зависио од долара и америчке политике, наводи се у данас објављеној анализи Блумберга.
Пекинг већ годинама акумулира златне резерве, а сада користи глобалну неизвесност и раст потражње за сигурним улагањима како би учврстио улогу злата у међународним финансијама.
Кина је у протеклој деценији изградила шести по величини златни фонд на свету и све више користи Шангајску берзу злата као алтернативни центар трговањем, уз отварање прве офшор трезорске локације у Хонгконгу.
Власти у Пекингу истовремено позивају централне банке и државне фондове да део својих резерви пребаце у кинеске трезоре, чиме би повећао глобални значај јуана и створио противтежу тржиштима у Лондону и Њујорку која се ослањају на амерички долар.
Према проценама Светског савета за злато, Кина је међу највећим државним купцима злата. Удео овог метала у њеним девизним резервама тренутно износи мање од девет одсто, док је светски просек око 20 одсто.
У поређењу с крајем 2015. године, кинеске позиције у америчким државним обвезницама пале су за више од 40 одсто, док је куповина злата настављена једанаести месец заредом.
Актуелни скок цена злата делимично је последица повећане геополитичке напетости и политике америчке председника Доналда Трампа, укључујући нове тарифе и раст фискалне несигурности.
Комбинација високе инфлације, снижавања каматних стопа и забринутости због дуга америчке владе подстакла је инвеститоре да се окрећу племенитим металима и биткоину.
За Пекинг, злато представља и економску и политичку полису осигурања. Већи удео злата у глобалним резервама може да учврсти кредибилитет јуана и угрози америчку доминацију у финансијским токовима, закључује њујоршка агенција.
Преузмите андроид апликацију.
