Србија је током 2022, када се стекло неколико кириза које су озбиљно уздрмале европску и светску економију, оборила рекорд у привлачењу директних страних инвестиција, које су према проценама НБС, износиле између 4,3 и 4,4 милијарде евра и наставила са великим улагањима у саобраћајну и комуналну инфраструктуру.
На крају 2022. салдо СДИ компанија, међу којима је било најпознатијих имена у различлитим производним областима, укључујући и високе технологије, износи 3,9 милијарди евра.
Годину за нама обележиле су последице ковид кризе на светску економију и ланце снабдевања, наставак енергетске кризе која је почела 2021, а појачала се након 24. фебруара 2022. када је почео рат у Украјини, као и кризе на светском тржишту хране која је последица претходно поменутих криза.
Једна до првих одлука Владе Србије на почетку 2022. била је она од 20. јануара о прекиду сарадње са међународном рударском компанијом „Рио Тинто“ која је имала намеру да реализује пројекат експлоатације литијума у долини Јадра.
Премијерка Ана Брнабић обавестила је јавност да су тиме сипуњени захтеви еколошких покрета који су протестовали због тог пројекта и навела како је тиме „стављена тачка на Рио Тинто у Србији“.
Поремећаји на тржишту нафте и гаса који су се пренели из 2021. уз астрономске цене „плавог енергента“, принудили су Владу Србије да 10. фебруара донесе Уредбу о привременом ограничењу цене евродизела и моторног бензина од 95 октана, како би се заштитио животни стандард грађана.
На истој седници донета је и Уредба о ограничењу цена основних животних намирница, брашна, шећера, уља, млека и свињског меса од бута, ради заштите животног стандарда грађана и обезбеђивања снабдевања тржишта у Србији.
Рок примене ових уредби продужаван је током читаве 2022. и са њима улазимо и у 2023. годину.
Крајем фебруара свечано су почлели радови на изградњи новог погона компаније „Wацкер Неусон“ у Крагијевцу, која производи грађевинску опрему. Производни погон се простире на 20.000 квадратних метара, инвстиција кошта 23 милиона евра, а треба да запосли још 200 радника.
Такође, 1. марта почели су радови на траси ауто-пута Сремска Рача-Кузмин дуге 18 километара, у оквиру пројекта изградње ауто-пута Београд-Сарајево.
Извођач радова је турска компанија „Ташјапи“, а процењена вредност радова је 220 милиона евра.
Крајем прве недеље марта, у Ваљеву је положен камен темељац за изградњу фабрике немачке компаније Бизерба“, светског лидера у производњи вага.
Инвестиција је вредна 30 милиона евра, а фабрика ће у почетку запошљавати 500 радника, с планом проширења производње и повећања броја запослених.
Половином марта почлела је изградња другог погона кинеског произвођача делова за шасије аутомобила „Минтх“ у Шапцу, чија је вредност 50 милиона евра, а треба да запосли 200 радника.
Турска компанија „Теклас аутомотиве“, произвођач гумених црева за аутоиндустрију, отворила је у марту свој нови производни погон у Врању. Инвестиција је реализована на молбу председника Србије Алекснадра Вучића, како би се обебзедила егзистенција радницама које су остале без посла након повлачења италијанског „Геокса“ из Врања.
Брза пруга Београд-Нови Сад, која је део будуће међународне брзе пруге између Београда и Будимпеште, пуштена је у саобраћај 19. марта.
Путовање брзим возом „Соко“ између двају њајвећих градова у Србији траје нешто мање од 35 минута.
Отварању су присуствовали председник Србије Александар Вучић, премијер Мађарске Виктор Орбан и чланови Владе Србије.
Изграђена деоница вредна је 850 милиона долара, а читав пројекат спајања главних градова Србије и Мађарске део је великог кинеског глобалног пројекта „Појас и пут“ и коштаће 1,5 млрд долара.
Изградња деонице Коридора 11 дуге 76 километара од Пожеге до Дуге Пољане почела је 20. марта, а када буде завршена спојиће Нови Пазар са ауто-путем „Милош Велики“. Посао је вредан 1,5 млрд евра, а радове изводи кинеска компанија ЦРБЦ, која ће на овом делу пута изградити укупно 27 км мостова и 24 км тунела.
Председник Александар Вучић саопштио је 29. маја да је у телефонском разговору са председником Русије Владимиром Путином договорио продужетак Споразума о испоруци руског гаса под повољним условима, на три године. Договорена је испорука 2,2 млрд кубних метара гаса годишње, од неопходне три милијарде кубика, по цени која је везана за тзв. нафтну формулу, однос зависиће од кретања цене нафте на светском тржишту, али је знатно нижа од цена на ТТФ тржишту.
Иницијатива „Ортворени Балкан“, окренута ширењу привредне сарадње на Балкану, добила је 8. јуна на самиту у Охриду нови замах, јер су на њему, осим чланица иницијативе Србије, Северне Македоније и Албаније, учествовали и шефови влада Црне Горе и БиХ.
На самиту су три земље чланице потписале меморандуме о међусобном признавању диплома, те о сарадњи пореских управа и у областима културе и туризма.
Светска енергетска криза, убрзана ратним опарацијама Русије у Украијини, допринела је почетку тесне сарадње Србије и Мађарске у области енергетике. Министар спољних послова и спољне трговине Мађарске Петер Сијарто и министар финансија Србије Синиша Мали потписали су у Београду 10. јуна међудржавни Уговор о складиштењу 500 милиона кубика у складиштима у Мађарској, чиме је Србија обезбедила снабдевање гасом грађана и индустрије током зиме у случају поремећаја дотока овог енергента Турским током.
Сектор 5 обилазнице ауто-пута око Београда од Орловаче до излаза из тунела „Стражевица“ дуг четири километра свечано је пуштен у саобраћај 15. јуна. Пројекат обилазнице чија укупна дужина је 20,4 километра, вредан је 207 млн евра, а изводе га кинеска компанија „Поwер Ц хина“ и азербејџански „Азвирт“.
На београдски аеродрому „Никола Тесла“ 16. јула слетео је први авион кинеске компаније „Хаинан ерлајнс“, чиме је отворена директна линија низмеђу Србије и Кине.
Првим летом из Пекинга долетело је 130 путника, међу којима је била и амбасадорка Кине у Србији Чен Бо, коју је на аеродрому сачекао председник Вучић.
Председник Египта Абдел Фатах ал Сиси допутовао је 19. јула у тродневну посету Србији, што је прва званична посета шефа египатске државе Београду од формирања Покрета несврстаних 1961. и током посете одржан је пословни форум Србија-Египат, на коме су започели разговори о склапању Споразуме о слободној трговини између двеју земаља.
Нови самит чланица „Отвореног Балкана“ одржан је 1. септембра у Београду, када је отворен и Међународни сајам вина „Винска визија Отвореног Балкана“.
На скупу су поптисани уговори између земаља чланица иницијативе о оснивању Радне групе за спречавање криза, чија је сврха да Србија, Северна Македонија и Албанија помогну једна другој у обезбеђивању основних намирница у случају проблема.
Половином септембра свечано су почели радови на ауто-путу од Бијелљине у Републици Српској до Раче, трасе дуге 20 километара, која је део ауто-пута до Брчког и Вукосавља, чија укупна дужина је 70 километара. Србија ће у овај пројекат уложити 100 милиона евра.
Председник Вучић је 10. септембра отпутовао у посету УАЕ, где је потписано неколико међудржавних споразума, а најважнији од њих је споразум којим Србија добија од УАЕ кредит од милијарду долара по каматној стопи од три одсто.
Немачка компанија МТУ, светски лидер у авио-индсутрији, отворила је 7. октобра у Новој Пазови погон за ремонт авионских мотора. Компанија ће до краја 2023. запослити више од 500 људи, а планирано је да до завршетка инвестиције ту ради 2.000 стручњака из области авио-индустрије.
Београд је 17. новембра био домаћин Регионалне конференције ”Могућност улагања у обновљиве изворе енергије на Западном Балкану”, коју су организовале амбасаде Краљевине Норвешке у Београду и Сарајеву у сарадњи са Нордијском пословном алијансом.
Учествовали су председник Србије Александар Вучић, премијер Северне Македоније Дмитар
Ковачевски, премијер Албаније Еди Рама, председника Владе Црне Горе Дритан Абазовић и председавајући Већа министара БиХ Зорана Тегелтија, а пословни људи из Норвешког енергетског сектора представили су решења за спровођење зелелене транзиције.
Председник Азербејџана Илхам Алијев дошао је 23. новембра у посету Србији, где је потписано неколико међудржавних споразума о сарадњи, од којих је најважнији у области енергетике, а односи се на испоруке природног гаса и струје из Азербејџана.
Мобилни оператери из земаља западног Балкана и лидери ЕУ потписали су 6. децембра на самиту у Тирани Декларацију о ромингу, којом се снижава цена роминга између земаља чланица ЕУ и држава западног Балкана.
Саопштено је како се очекује да Декларација допринесе смањењу оперативних трошкова привредника, да подстакне пословање изван матичних граница и да додатни подстицај туризму у региону западног Балкана.
Америчка технолошка компанија „Ривијан“, један од светских лидера у производњи електричних аутомобила, отворила је 8. децембра у Београду технолошки центар у коме ће убрзо бити запослено 200 инжењера, а затом још 1.000 њих.
Америчка међународна развојна финасијска корпорација (ДФЦ) постигла је 13. децембра са пословним банкама, Минситарством финансија и Мисијом УСАИД-а у Србији споразум о гарантној шеми од 272 милиона долара за помоћ малим и средњим предузећима и пољопривредницима у Србији. Овај програм помоћи ће предузећима у Србији да добију приступ финансирању који им је неопходан за раст, увођење нових технологија, дизајн нових производа и испуњавање променљивих захтева како домаћег, тако и међународног тржишта.
Јапански индустријски гигант „Тојо тајерс“ отворио је 14. децембра у Инђији фабрику за производњу аутомобилских гума врхунског квалитета. Инвестиција је вредна око 300 милиона евра, фабрика се простире на 117.000 квадратних метара, запослила је одмах 460 радника, а до краја 2023. године запослиће још 120 њих.
Гуме из Инђије биће извожене на европско и америчко тржиште, а наговештена је могућност отварања нових погона у Србији.
Председник Вучић боравио је у узвратној посети Азербејџану 21. децембра, након чега је председник те земље Илхам Алијев изјавио да ће Азербејџан 2023. почети да извози струју у Србију.
НБС сумирала је 2022. изоносећи податак да је инфлација на крају новембра била 15,1 проценат и да је 70 одсто инфлације увезено преко цена енергената и хране на светском тржишту. НБС је као меру контроле инфлације неколико пута у току године подизала референтну каматну стопу.
Наведено је да је централна банка интервенишући на девизном тржишту у плусу за више од 700 милиона евра, за колико је више купила него продала девиза, па су бруто девизне резерве у децембру први пут премашиле 18 милијарди евра. Резерве злата у девизним резервама током године повећане су за 1,1 тону, на рекордних 38,5 тона.
Преузмите андроид апликацију.
