Извршни одбор Народне банке Србије садржао је на данашњој седници референтну каматну стопу на нивоу од 1,0 посто.
На седници је одлучено, такође, да НБС повећавањем просечне пондерисане каматне стопе на реверзним репо аукцијама, као и процента вишкова динарске ликвидности који се повлаче путем ових аукција, настави да пооштрава монетарне услове, јер то омогућава постојећи флексибилан оквир монетарне политике, саопштила је централна банка.
Просечна пондерисана каматна стопа на последњој репо аукцији одржаној овог месеца износила је 0,90 посто, чиме се приближила референтној каматној стопи, и била за 79 базних поена виша него почетком октобра прошле године, када је започет процес пооштравања монетарних услова.
На одлуку о њеном повећању претходних месеци утицали су повећани трошковни притисци у међународном и домаћем окружењу и потреба да се утиче на инфлациона очекивања тржишних субјеката и ограниче секундарни ефекти на цене осталих производа и услуга.
Доносећи одлуке о монетарним условима Извршни одбор је имао у виду да опрезност у вођењу монетарне политике НБС посебно налажу дешавања у међународном окружењу.
Централна банка посебно истиче појачану неизвесност на међународним робним и финансијским тржиштима услед геополитичких тензија и избијања кризе у Украјини, што је за последицу имало знатан раст цена енергената, примарних пољопривредних производа и метала, које су се приближиле историјски највишим нивоима или их чак премашиле.
По том основу, наводи НБС, изгледи глобалног економског раста постају неизвеснији, а додатни раст цена енергената, хране и сировина за производњу повећава ризике да би инфлаторни притисци могли бити већи од очекиваних и трајати у дужем периоду.
Такође напомиње да у таквим околностима није извесно ни којом брзином ће се одвијати очекивана нормализација монетарних политика водећих централних банака, FED-а и Европске централне банке, као и какве ће ефекте повећана неизвесност на глобалном нивоу имати на финансијске услове и токове капитала према земљама у успону, укљчујући и Србију.
Када је реч о дешавањима у домаћем макроекономском окружењу, Извршни одбор је констатовао да се економска активност на почетку године у највећој мери креће у складу са очекивањима централне банке Србије.
НБС остаје при пројекцији реалног раста бруто домаћег производа у распону 4,0-5,0 посто у овој години и у средњем року, и поред тога што су због кризе у Украјини у кратком року сада нешто израженији ризици наниже, пре свега због могућег споријег раста наших важних спољнотрговинских партнера, уз оцену да ће ефекти у највећој мери зависити од дужине трајања кризе, додаје се у саопштењу.
Међугодишња инфлација у Србији, која је у јануару износила 8,2 процента, кретала се у складу са очекивањима НБС, и у највећој мери је била вођена растом цена хране и енергената, констатовано је на седници.
Истовремено, како се наглашава, базна инфлација на коју мере монетарне политике имају највећи утицај, била је знатно нижа од укупне инфлације и износила је 4,1 одсто међугодишње, захваљујући очуваној релативној стабилности девизног курса и у условима пандемије.
Према последњој средњорочној пројекцији НБС из фебруара, инфлација би од марта требало да се нађе на опадајућој путањи и да до краја периода пројекције настави да успорава ка централној вредности циља од 3,0 посто плус/минус 1,5 одсто.
Иако тренутна дешавања у погледу светских цена енергената и примарних производа указују да постоји могућност да инфлација буде на нешто вишем нивоу од пројектованог, Извршни одбор и даље оцењује да ће инфлација имати опадајућу путању до краја године.
Томе ће кључно допринети релативна стабилност девизног курса коју ће НБС обезбеђивати и у наредном периоду, а чији гарант су и девизне резерве које су акумулиране претходних година захваљујући оствареној макроекономској стабилности и одмереним и правовременим интервенцијама на девизном тржишту.
У смеру ниже инфлације очекује се да делује и долазак нове пољопривредне сезоне и по том основу нижи трошкови у производњи хране, као и мере Владе Србије којима је ограничен раст цена горива и омогућено предузећима да у првој половини 2022. купују струју по знатно повољнијим условима од тржишних.
Одлуке монетарне политике ће у наредном периоду зависити од кретања фактора из међународног и домаћег окружења и оцене интензитета и постојаности инфлаторних притисака по основу ових фактора, као и утицаја на финансијску стабилност и брзину економског раста.
У случају да се материјализују неки од ризика, који би могли да имају последице по средњорочну ценовну и финансијску стабилност, НБС је спремна да реагује свим расположивим инструментима, наводи се у саопштењу.
Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 7. априла.
Преузмите андроид апликацију.
