Референтна камата НБС повећана за 50 базних поена на 1,5%

Доносећи такву одлуку, Извршни одбор је имао у виду да су инфлаторни притисци на светском и домаћем тржишту јачи и постојанијег карактера него што се претходно очекивало и да то захтева додатно заоштравање монетарних услова како би се ограничили секундарни ефекти на инфлациона очекивања, саопштено је из НБС.

У саопштењу се подсећа да је НБС и у претходном периоду, као одговор на изазове из међународног окружења, предузела кораке ка постепеном повећању рестриктивности монетарне политике, користећи флексибилност коју јој пружа постојећи монетарни оквир.

Просечна пондерисана стопа на аукцијама репо продаје хартија од вредности је континуирано и постепено повећавана од октобра 2021. године – укупно за 84 базна поена, док се није готово изједначила са референтном каматном стопом.

Додатно, мерама НБС смањена је динарска ликвидност банкарског сектора на контролисан и ограничен начин. Ефекти тих мера, као и актуелно повећање референтне каматне стопе треба да допринесу да се инфлација у средњем року креће на ниском и стабилном нивоу.

Истовремено, повећане су и каматне стопе на депозитне и кредитне олакшице НБС. Каматна стопа на депозитне олакшице износи 0,5 посто, а стопа на кредитне олакшице 2,5 процената.

Актуелно заоштравање монетарних услова, према оцени Извршног одбора, неће значајније утицати на привредну активност у нашој земљи. Фиксне инвестиције и приватна потрошња настављају да воде привредни раст и од почетка ове године, чему доприносе обезбеђени повољни услови финансирања у претходном периоду и предузете мере економске помоћи, повећани капитални издаци државе и раст запослености и зарада.

Извршни одбор је приликом одлучивања узео у обзир и чињеницу да повећана неизвесност на глобалном нивоу може негативно утицати на токове капитала према земљама у успону, укључујући и Србију, посебно ако се има у виду да су америчке Федералне резерве у марту започеле циклус повећања референтне каматне стопе.

Поред тога, иако још увек није најавила када ће повећати референтну каматну стопу, и Европска централна банка је у марту, у условима јачих од очекиваних инфлаторних притисака, одлучила да додатно смањи обим квантитативног попуштања током другог тромесечја, што захтева опрезност монетарне политике НБС.

Због неповољнијих изгледа глобалног привредног раста након избијања кризе у Украјини, а пре свега зоне евра која је наш најважнији трговински партнер, израженији су и ризици наниже по наш привредни раст у овој години, додаје НБС уз оцену да ће ефекти у највећој мери зависити од дужине трајања кризе.

Извршни одбор је такође констатовао да је међугодишња инфлација, која је у фебруару износила 8,8 посто, и даље у највећој мери била вођена растом цена хране и енергената. Истовремено, базна инфлација је још увек знатно нижа од укупне инфлације и у фебруару је износила 4,4 процента међугодишње, чему је допринела очувана релативна стабилност девизног курса и у изузетно неизвесним глобалним условима.

Према последњој актуелној средњорочној пројекцији из фебруара, инфлација би у наставку године требало да се нађе на опадајућој путањи и да се до краја периода пројекције приближи централној вредности циља од 3,0 посто плус/минус 1,5 ппосто.

Томе ће кључно допринети релативна стабилност девизног курса коју ће НБС безбеђивати и у наредном периоду, као и предузете монетарне и фискалне мере.

У смеру ниже инфлације, очекује се да делује и долазак нове пољопривредне сезоне и по том основу нижи трошкови у производњи хране, као и мере владе којима је ограничен раст цена горива и омогућено предузећима да у првој половини 2022. купују струју по знатно повољнијим условима од тржишних.

Одлуке о монетарној политици НБС ће у наредном периоду зависити од кретања фактора из међународног и домаћег окружења и оцене интензитета и постојаности инфлаторних притисака по основу ових фактора, као и утицаја на финансијску стабилност и брзину економског раста.

Наредна седница Извршног одбора НБС на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 12. маја.