Пад потрошње и слабљење светске економије прикочили су минулог лета немачку привреду.
Бруто домаћи производ је у трећем кварталу пао за 0,1 одсто у односу на претходни, саопштио је у петак Савезни завод за статистику.
Минус је у трећем тромесечју забележен узимајући у обзир ценовне, сезонске и календарске ефекте. Завод је сада потврдио своје прелиминарне процене.
Неуобичајено висока инфлација још оптерећује потрошаче који за свој новац могу да купе мање. Многи су смањили потрошњу. Годишња инфлација у октобру је била 3,8 одсто, после 4,5 у септембру и 6,1 у августу. Животне намирнице су пак снажно поскупеле и у октобру.
Притом, немачка привреда која је иначе извозно оријентисана осећа успоравање глобалне економије. Извоз, који је мотор раста немачке привреде, преко лета је пао. Извезено је укупно 0,8 одсто мање добара и услуга него у другом тромесечју.
Паду су допринеле и увећане камате које смањују потражњу, између осталих и у грађевинском сектору. С друге стране, подаци показују да је привреда добила подстицај од инвестиција аутомобилске и машинске индустрије.
Централна банка Немачке, Бундесбанка, очекује да ће се домаћа привреда уз доста тегоба извући из слабе фазе у којој је откако је Русија започела рат у Украјини. У четвртом кварталу би БДП могао поново благо да потоне.
Економисти и влада рачунају да ће највећа европска привреда читаву годину бити у рецесији, пре него што 2024. поново почне да расте.
БДП показује колико се добро или лоше развија привреда неке земље. Рачуна се све што се у одређеном периоду произведе. Вредност услуга и потрошња становништва, као и улагања компанија – на пример у машине – исто улазе у рачуницу.
Највећа ставка је приватна потрошња. Друга компонента је трговински биланс – разлика између вредности извоза и увоза.
Javni dug Rusije za devet meseci porastao za 11,6 odsto na 25,5 biliona rubalja
Преузмите андроид апликацију.
