На подручју деловања РЦ Сомбор усеви сунцокрета се у зависности од времена сетве, сортимента и локалитета налазе у различитим фазама сазревања, док је на појединим парцелама на делу Телечке висоравни (локалитети Риђица, Станишић, Алекса Шантић) жетва сунцокрета у току.
Визуелним прегледом усева регистровано је присуство симптома следећих болести:
- мрке пегавости сунцокрета (проуз. Alternaria helianthi) на до 10% биљака;
Симптоми ове болести јављају се на свим надземним деловима биљке у виду пега различитог облика и величине. Пеге на листу су округласте, с концентричним круговима, светломрке до тамномрке боје. У центру пега се јављају ситне некротичне тачке тамније боје које су место продирања паразита. На стаблу се јављају издужене елиптичне пеге различите величине, тамномрке боје. У условима јаких зараза читаво стабло може да буде захваћено.
- црне пегавости сунцокрета (проуз. Phoma macdonaldi) на 30% биљака;
Симптоми црне пегавости испољавају се од цветања до краја вегетације и могу се јавити на листу, лисним дршкама, стаблу и главицама. Црна пегавост се прво јавља на доњем, најстаријем лишћу у виду пега, неправилног облика и величине. На лисним дршкама се чешће испољава те због овога врло често долази и до превременог опадања лишћа. На стаблу су симптоми најуочљивији. На месту споја лисне дршке са стаблом јављају се округласте, елиптичне крупне пеге црне боје. Пеге се временом повећевају, спајају и претснасто захватају стабло. У случају јачих зараза биљке принудно сазревају или вену и угињавају.
- сивомрке пегавости стабла сунцокрета (проуз. Phomopsis spp.) на до 30% биљака;
Почетни симптоми ове болести се јављају на лишћу и стаблу доњих делова биљака, обично после цветања. На ивицама старијег лишћа јављају се појединачне мрке пеге. На захваћеном лишћу некроза ткива се шири дуж главних лисних нерава до лисне дршке. У случају јачег напада лишће се суши и пропада. Најуочљивији симптоми су на на стаблу. Пеге се јављају на доњим деловима стабла, на местима где је насађена лисна дршка. Пеге су у почетку ситне, али се касније повећавају и постају мрке и елиптичне. Централни делови насталих пега постају сиви, а ивична ткива мрка. Услед јаче заразе може доћи и до ломљења и полегања биљака.
За све наведене тј. регистроване болести у усевима сунцокрета је заједничко да се репродуктивни органи гљива налазе у земљишту и да су витални неколико година.
Најважнија мера контроле спречавања појаве болести у сунцокрету је плодоред тј. сунцокрет треба гајити на истој парцели тек после 5 година. Као предусеви препоручују се пшеница и кукуруз, док сетву сунцокрета треба избегавати након гајења уљаних култура (соја и уљана репица) и легуминоза (луцерка, грашак). Поред плодореда, у остале мере контроле спадаја и сетва сертификованог семена, оптимална густина сетве, избалансирана употреба азотних ђубрива, сетва мање осетљивих хибрида и др.
Преузмите андроид апликацију.
