На терену РЦ Рума усеви уљане репице се зависно од времена сетве налазе у фази од 6 до 9 и више листова развијено (16-19 ББЦХ).
Визуелним прегледом усева регистровано је присуство симптома суве трулежи уљане репице (Пхома лингам) на до 8% биљака. Симптоми се уочавају на најстаријим листовима у виду сиво-пепељастих пега у оквиру којих се налазе плодоносна тела гљиве, пикниди са пикноспорама.
До инфекције уљане репице наведеним патогеном може доћи од фазе клијанаца до формирања махуна. Споре гљиве клијају већ на 4оЦ у присуству влаге. Ако се зараза оствари у почетним фазама развоја, младе биљке могу у потпуности пропасти или заостају у порасту. На старијим биљкама болест се прво јавља на доњим, а потом се шири на горње листове.
Оптимална температура за развој болести је између 20 и 24°Ц уз присуство влаге. Уколико се наставе повољни услови за развој, болест се може проширити на стабло и корен проузрокујући тзв. рак приземног дела стабла и корена, док заражене махуне пуцају, зрно је наборано, превремено сазрева и смањена је маса зрна.
У циљу контроле ове болести важну улогу имају агротехничке мере (плодоред- четворогодишњи, уз избегавање купусњача и сунцокрета; просторна изолација; оптималне количине азота; сетва здравог семена; избор сорти са краћим периодом цветања; уништавање коровских биљака) и хемијске мере заштите.
Према ЕППО стандарду (ПП 2/8(1)) праг штетности за овог патогена износи 35-40% заражених биљака, те се с обзиром на тренутни ниво присуства симптома хемијске мере заштите не препоручују.
Преузмите андроид апликацију.
