На подручју деловања РЦ Бачка Топола , на биљкама самониклог јечма регистровано је присуство симптома мрежасте пегавости јечма (Pyrenophora teres).
На нашем региону јечам се из године у годину традиционално гаји, те сваке године у одређеном интензитету имамо појаву симптома мрежасте пегавости јечма, која резултира смањењем приноса у мањој или већој мери.
Почетни симптоми се јављају на лишћу у виду ситних некротичних пега. Пеге се касније увећавају и издужују, мењајући боју од бледожуте до мрке. Око пега се јавља хлоротични ореол, а унутар њих се запажају тамне линије повезане у виду мреже. Јаче оболело лишће пропада, што се директно одражава на принос.
Патоген се одржава у биљним остацима у виду мицелије или псеудотеција, и на семену конидијама.
У одржавању патогена одређену улогу имају и самоникле биљке јечма.
Веома значајан извор инокулума представља заражено семе.
Примарне инфекције углавном настају од конидија са биљних остатака или дивљих трава.
На површини оболелих биљних органа формирају се конидије које се расејавају ветром, кишом и остварују секундарне инфекције.
Настанак епидемије зависи од количине инокулума, периода високе влажности и осетљивости биљке домаћина. Дужи периоди топлог и сувог времена спречава појаву епидемије иако су други услови повољни.
Све док услови средине одговарају патогену може доћи до више циклуса секундарних инфекција, што за крајњи резултат има потенцијално висок степен заразе нарочито код осетљивог сортимента.
Мере контроле проузроковача мрежасте пегавости јечма су:
· сетва здравог семена, као и семена третираног одговарајућим фунгицидом,
· уништавање биљних остатака и самониклих биљака јечма,
· плодосмена,
· гајење отпорних сорти,
· време сетве (патоген се интензивније развија на раније засејаним усевима јечма),
· примена хемијских мера заштите током вегетације.
RC Sombor: Sanitarni pregled vinograda i uklanjanje obolelih čokota
Преузмите андроид апликацију.
