Верује се да је боље купити производ од целог зрна…
Формално, смеђи и бели пиринач су једно те исто. Али браон је нерафинисан, односно производ од целог зрна, а бела је његова „лепша верзија“.
Многима је то познатије, али морате схватити да пиринач приликом љуштења губи своју спољашњу љуску (мекиње), која садржи много влакана – 5 пута више него у белом пиринчу, као и клице које се састоје од великог количина витамина, минерала и протеина и здравих масти.
Поред тога, има нижи гликемијски индекс, што значи да је бољи за оне који морају да контролишу ниво шећера у крви.
Да ли то значи да треба неконзумирати бели пиринач?
Нутриционисти не инсистирају на томе. Да, смеђи пиринач је хранљивији и здравији, али разлика није тако велика. Недостатак влакана и протеина можете надокнадити, на пример, поврћем, као што је спанаћ.
Истовремено, бели пиринач има своје предности: здравији је за људе који имају проблема са гастроинтестиналним трактом, идеалан је за ужину пре тренинга због једноставних угљених хидрата. Обогаћени бели пиринач садржи више фолата него смеђи пиринач, скоро исту количину селена и нешто мање магнезијума, мангана и витамина Б3.
А у плусу белог пиринча можете записати његову цену, рок трајања до 2 године и укус. Смеђи пиринач има тенденцију да буде гушћи и орашаст, а за кување је потребно дуже.
Преузмите андроид апликацију.
