Након пандемије вируса корона, светско тржиште хране суочава се и са кризом у Украјини.
На домаће тржиште прелива се инфлација са других тржишта, а у проблему је и извоз неких производа нашег аграра.
„На већ једно короном поремећено и рањиво тржиште, ево надовезује се и руско-украјинска криза. То је важно због тога што су обе ове земље аграрне силе, јер њихов извозни потенцијал представља безмало 30 одсто укупног светског извоза“ рекао је агроекономски аналитичар Жарко Галетин.
Тржиште хране (енергената) ће додатно уздрмати најава глобалних санкција руског тржишта. Стога, у наредном периоду можемо очекивати врло неизвесну ситуацију у погледу ланаца снабдевања и пораста цена.
„Бојим се да Србија губи полако то велико тржиште Русије када је извоз воћа у питању, па ће сада бити још теже пласирати робу на то тржиште. Ова ратна збивања имаће непосрдане и промптне последице и на наше тржиште.
Од почетка ратних сукоба, цене на светским берзама су расле и до 5 одсто на дневном нивоу. Бојим се да ћемо оборити апсолутне ценовне рекорде од прошле године, пре свега на тржишту житарица, кукуруз је то већ сада урадио (30дин).
Додатно се компликује ситуација у црноморском басену што се тиче логистике, луке у Мариупољу и Одеси нису у функцији па ће лука у Констанци бити вероватно преоптерећена да испуни све захтеве. Дакле очекује се озбиљан поремећај на тржишту житарица.
„Са инпутима које увозимо (енергенти и минерална ђубрива) ви практично увозите и инфлацију која се уграђује у структуру наше цене“ а оно што највише мучи нашег произвођача је неизвесност и непредвидивост када улази у скупу производњу (можда и редуковане агротехнике)“ закључио је Галетин.
Преузмите андроид апликацију.
