Тексас је друга по величини савезна држава САД (иза Аљаске) са површином од око 700.000 km2. Тексас је осам пута већи од Србије. По најновијем попису, Тексас има око 28 милиона становника (четири пута више од Србије) што га сврстава на друго место у САД (после Калифорније).
Познат је и као „Усамљена звезда“ (енг. „Lonely Star“) јер је у периоду 1836-1845. године био независтан, отцепио се од Мексика, а није се још прикључио САД. Ова „усамљена“ звезда се налази на застави и грбу Тексаса. Сматра се да је добио име од речи „техас“ која на језику индијанског племена Хасинај значи „пријатељ“.
Приликом куповине Луизијане од Француске (1803. године), велики делови данашњег Тексаса су припали Новој Шпанији. У то време преко 80% становника територије Тексаса су били Мексиканци. Новим колонизацијама, америчке власти упућују европске досељенике на ову територију па се етничка структура мења. Од 1821. године, Мексико је изборио независност од Шпаније па је Тексас припао овој држави. Петнаест година касније се Текас ослобађа мексичке власти и наредних девет година постоји као независна територија.
Крајем 1845. године Конгрес САД признаје Тексас за савезну државу САД. Ипак, ова одлука је наишла на известан отпор тексашких националиста који су желели да остану независни, као и струја у Вашингтону који су се плашили уласка Тексаса у састав САД због јачања робовласништва.
У наредне три године избио је Америчко – мексички рат које су серијом победа Американци решили у своју корист. Споразумом у Гвадалупе Идалгу, Тексас је и званично постао део САД. Компромисом из 1850. године, део своје територије је уступио данашњим државама Нови Мексико, Колорадо, али и Канзасу, Оклахоми и Вајомингу. У току Америчког грађанског рата, био је на страни Југа.
На југу, граница Тексаса према Мексику је река Рио Гранде. Црвена река (енг. Red River) је природна граница Тексаса на северу према Оклахоми и Арканзасу, док је према истоку и Луизијани природна граница река Сабин. Клима Тексаса је топла, праћена бројним природним непогодама. Просечно око 130 торнада годишње пустоши територију Тексаса. Територију Тексаса је погодио најјачи ураган у историји САД (1900. године), који је однео скоро 10.000 живота.
Чувена фраза „Шефе, који ти је враг?“ (енг. „What’s up, Doc?“) Душка Дугоушка (енг. Bugs Bunny) настала је у Тексасу.
Ова држава има шест застава које се показују на свечаностима. Осим заставе Тексаса (немојте је помешати са заставом Чилеа), ту се налазе заставе држава које су владале овом територијом током историје (Шпанија, Француска, Мексико, САД, Конфедерацијска застава).
Тексас је једина савезна држава САД који има своју електричну мрежу (три постоје у САД: East, South and Texas). Тексас је добио своју посебну мрежу за време Другог светског рата како би се осигурао несметан рад важних индустријских постројења који су били значајни за војску САД.
Највећа колонија слепих мишева се налази у Тексасу (око 20 милиона јединки) у пећини Брекен (енг. Bracken Cave).
И поред три већа града, Хјустона, Сан Антонија и Даласа, главни град Тексаса је Остин. Овај град је незванично музичка престоница САД. У граду постоје бројни барови са називом „Honkytonk“ где се пушта кантри музика.
Осим енглеског и шпанског, значајнији језици у Тексасу су вијетнамски и један дијалекат немачког језика. Други највећи кањон у САД се налази у Тексасу и назива се Пало Дуро (енг. Palo Duro Canyon). Чувени пут Route 66 пролази северном страном државе (област panhandle). Најстарији органи реда на овој територији били су чувени тексашки ренџери. У Тексасу, на висоравни Љано Естакадо, постоји насеље које се зове Земља (енг. Еаrth) и једино је са тим називом у свету.
У Тексасу је забрањено јахати коња током ноћи ако животиња није осветљена. Забрањено је помусти туђу краву и користити њено млеко. У Тексасу је довољно да у јавности наглас три пута изговорите ДА жени или мушкарцу поред себе па да постанете његов/њен законити супружник. У Текасу се у школи чита посебна заклетва савезној држави.
Председници САД који су рођени у Тексасу били су Двајт Ајзенхауер, Линдон Џонсон, Џорџ Буш Старији и Џорџ Буш Млађи.
Аутор: др Растислав Стојсављевић
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст др Растислава Стојсављевића можете прочитати овде
Rastislav Stojsavljević: Portoriko – američki posed u Velikim Antilima
Преузмите андроид апликацију.
