Пустиња Атакама представља једну од најсушнијих места на свету. Непрегледни километри сланог земљишта, песка и окамењене лаве налазе се на северу државе Чиле.
Ова пустиња своју сушност дугује географском положају. Будући да се налази између два планинска венца, Анда и Чилеанских приморских планина, влажне ваздушне масе на овој простор не допиру ни са истока ни са запада.
Уколико имамо у виду да је пацифичка обала Јужне Америке свакако сушна због протицања хладне Хумболтове морске струје, то даје додатан разлог зашто киша заобилази ову регију. Површина ове пустиње је око 105.000 km2. Иако јој ширина на више места једва прелази 100 km, дужина ове јој је преко 1000 km. Просечна надморска висина износи око 800 m.
Атакама прима просечно око 15 mm падавина годишње. Примера ради, у Новом Саду ова количина износи око 600 mm.
То ће рећи да у Новом Саду за годину дана падне кише као у Атаками за 40 година! Међутим, у неким деловима количина падавина износи свега 1-3 mm (град Антофагаста) за годину дана. Јаче кише у неким деловима пустиње су падале 2012. и 2015. године. Постоје периоди од више деценија када није пало ни кап кише. Истраживања су показала да је период 1570 – 1970. године у пустињи био без значајнијих падавина.
У неким деловима пустиње се експлоатишу бакар и чилска шалитра, као и птичији измет гуано. Из тог разлога је Чиле водио рат у периоду 1879-1884. године против савеза Боливије – Перу за ову регију („Рат за шалитру“). После победе, Чиле је заузео целу пустињу. Боливија је тада изгубила излаз на море. Кроз читаву пустињу пролази Пан-амерички аутопут. На око 2000 m надморске висине налази се насеље Сан Педро де Атакама, први пут подигнуто 1577. године.
С обзиром на сушност, од пресудног је значаја влажна магла каманчака (шпан. camanchaca) која струји у приземним деловима пустиње.
Услед безводног терена, овај простор се користи за симулације свемирских експедиција, у првом реду слетања на Марс. Током 2003. године покренута су два теста слична експедицијама Викинг 1 и 2 слетања на „црвену планету“. Том приликом сонде нису пронашле чак ни микробе на терену Јунгај (Yungay) у овој пустињи.
Дневна температурна амплитуда је врло висока. Током дана се температуре пењу до 40оС, док се ноћу оне суштају и на 5оС. У овој пустињи је пронађена најстарија мумија, чак 7200 година пре нове ере. И данас је пустиња дом урођеничком племену Диагуита. Пустиња Атакама спада у три најпосећеније дестинације у Чилеу, уз Уксршње острво и Чилеанску језерску регију.
С обзиром да пустиња Атакама има преко 300 сунчаних дана и ведрих ноћи током године, идеална је за астрономска посматрања.
Светлосно загађење је овде на минимуму, па је у анекуменском (ненасељеном) делу пустиње Европска свемирска асоцијација подигла три опсерваторије са више телескопа. Опсерваторије су Ла Сиља, Паранал и Љано де Чахнантор. Тренутно се гради и четврта у области Серо Армазонес. Ове опсерваторије су једном недељено отворене за туристе.
Један од основних проблема Атакаме је њена удаљеност од главних исходишних туристичких регија САД и Европе. Стога се мало туриста из ових крајева одлучује да посети пустињу и ужива под звезданим сводом. Па, можда је и боље тако! Са малим присуством људи, ова пустиња ће очувати своју уникатност. Ако икада откријемо живот ван наше планете, ово ће бити једно од првих места које ће то сазнати. To the Stars!
Аутор: др Растислав Стојсављевић
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст др Растислава Стојсављевића можете прочитати овде:
Rastislav Stojsavljević: Uskršnje ostrvo – skrivena tajna Moaija
Преузмите андроид апликацију.